Филозофија и њен значај за људски живот

Ако је мислити и бити исто, онда се лако можемо запитати колико је то јака мисао коју имамо. Ако нам мисли дефинишу ток живота, онда је заиста невероватно важно о чему то мислимо, шта мислимо, чиме се то бавимо.

филозофија

Филозофија као потреба за смислом

Филозофија је настала као потреба човека да схвати свет око себе, али не у пуком смислу шта га то окружује, већ у једном дубљем и ширем смислу. Човек се запитао „Зашто?“ и тако се родила филозофија. Она је била тежња да се умски докучи смисао света који нас окружује. Зашто се нешто дешава, зашто је природа таква каква јесте, и на послетку зашто је он сам баш ту и баш такав. Одговоре није било лако пронаћи, али су се питања свеједно низала.

Трагање за суштином

Пошавши од предмета које види или осећа чулима, човеку се чинило да их спознаје на прави начин, да је управо тај утисак, сензација коју остављају на нас оно што чини суштину саме ствари. Међутим, поставило се друго питање, да ли је заиста човек меродаван да одреди природу неке ствари или природа те ствари постоји без обзира на човека и његова чула. Бавећи се појмом и суштинама ствари први филозофи су били у великим мукама да сместе суштину саме ствари. Код Платона је то била идеја, као слика и суштина по којој се све ствари творе, а све идеје обитавају у царству идеја, док је само душа кадра спознати их. Међутим, Аристотел не дозвољава да идеја ствари буде изван ствари, па је тако за њега сама суштина заправо покретачка енергија. Човек је потенција човека, одн. он може као дете да постане само човек и тиме да испуни своју суштину.

филозофија

Стварање наука

Бавећи се великим и општим темама, упитаност за властиту бит није опадала, а управо је та запитаност творила друге науке. Физика као филозофија природе постоји још у античкој Грчкој, етика и морал је творила законе и правичну државу, док су друге науке настале управо из човекове потребе да се бави једном специфичном облашћу – психологија је хтела да изучи Психе, тј. душу, социологија друштво, политика најпре полис, а касније све државничке радње и управљања.

Родивши многе науке – етику, естетику, гносеологију, физику, политику итд. филозофија је остала усамљена, као мајка од које се осамостале сва деца, а којој не преостаје ништа друго него да и даље о њима мисли. Тако данас имамо филозофију уметности, филозофију политике, филозофију природе, филозофију технике … Од ње је све потекло и ка њој се све ипак враћа. У моментима недокучивости, научник мора да уплови у поље филозофије и размисли зашто је то баш тако, шта би могло бити другачије – мора се са њом консултовати не би ли могао кренути даље.

Биоетика

Најмодернија и тренутно најактуелнија грана филозофије је Биоетика. Она настоји да одреди моралне оквире биомедицинске науке, тј. да ли је морално убијати животиње само због крзна или чак и исхране, да ли жена треба да има право на абортус, умирући на еутаназију, да ли је клонирање морално допустиво итд.

филозофија

Разна су питања која се свакодневно намећу, а филозофија је ту да их дефинише, постави и докучи на најсмисленији начин. Она је као најсјанија звезда на небу, сија снажно и расветљава нам одговоре, али и многа нова питања. Бесконачан је пут трагања, а пут се зове истина и смисао.

 

Тања Савовић

Фотографије: pixabay.com

Коментари