Учинимо живот укуснијим!

Свако може да кува !

„Свако може кувати“ каже позната реченица из дечјег анимираног филма Ratatouille. Одрасли људи ће неретко да отписују прикривене филозофије анимираних филмова јер ипак, они су одрасли и знају најбоље. Међутим, ова једноставна реченица носи много тога у себи. Она носи једну дубљу филозофију и наравно не односи се на кување као кување.

Морамо сами да донесемо ту одлуку

Човек у својој адолесценцији пролази кроз разне препреке покушавајући сам себе да схвати. Трагање за својим местом у свету је додатно отежано средином у којој живимо која нас, по неком старом добром обичају, ставља у одређене фиоке и прикрива таленат и могућност нечег бољег. Нигде ова истина није толико изражена као на Балкану. Свакако, не постоје у нашем пољу збиље кастни системи који би нас ограничили, али неретко се дешава да се амбиција према несвакидашњем схвата као одступање од норме. Норме, која у својој основи није ту да би се велики људи међу нама уздигли, већ да би се учинило управо супротно. „Свако може кувати“ је зато важна реченица за децу, али и за одрасле: да, свако може да кува и свако може постати велик. Наше етничко, географско и религијско порекло никако не треба да утиче на то шта ћемо бити. А неће утицати ни најмање уколико ми сами одлучимо да направимо корак напред.

Улога љубави и труда

Места за назадовање у смислу закључавања себе у неку кутију која је премала за нас – нема. Та једноставна филозофија дечјег цртаћа стоји као опомена родитељима, па и свима нама који смо довољно свесни да свој живот водимо самостално. Уколико постоје у нама жеље и снови, морамо схватити да су ти снови у нама управо зато јер их можемо постићи. Тежња ка одређеним сновима или циљевима јесте можда привилегија, али је то привилега нас који смо се осмелили све ставити на коцку. Јер, можда једног дана од своје љубави према писању или цртању или кувању, ми можемо направити баш нешто грандиозно. Нешто што може служити и другима као упутство за корак напред. Филозофија „свако може кувати“ је постављена доста отворено. Свако од нас може доћи у кухињу и нешто скувати. Наш труд и љубав према томе ће одлучити хоће ли то што кувамо бити укусно. Дакле, уколико желимо постати сликар, можемо сести и цртати, али наш труд ће одлучити величину тог дела и његову коначну вредност.

Стварање је невероватно

Важно је да се на крају дана одлучимо за коцкање са нашим сновима. Ставити себе на црту и рећи целом свету ја сам тај и тај, долазим одатле и ја желим бити писац. Онда долазимо до нашег рада и труда око тог пројекта. Написати књигу, насликати слику или скувати укусно јело је једнако велик циљ и уметност изискује нашу жртву и наш труд као и сваки други посао. Стога није истина да послови који захтевају физички рад или пружају неку финансијску стабилност имају реалније место у нашој збиљи. Сигурност је мера уплашених људи који се плаше себе ставити на црту. Да, борба за егзистенцију на Балкану јесте нешто што је општеприсутан проблем, али важно је напоменути да ће радници у фабрикама увек требати. Да уколико се и деси незамисливо и не успете у остварењу свог сна, ти сигурни физички послови ће опет чекати и увек се њима може вратити. Онда, зашто не бисмо као људи свесни препрека, које стоје испред нас и наше деце, направили корак напред и ризиковали да створимо нешто невероватно?

Учинимо наш живот укуснијим

Уметници су људи као и сви други. Са својим потребама и манама, препрекама. Једина разлика јесте да су они довољно храбри да своје срце носе на длану и представљају га свима. Делом, како би себе прославили, а делом како би друге уздигли. Како бисмо учинили свој живот укуснијим потребно је да ставимо зачине у свако јело које покушавамо направити. Наш осећај за укус ће одредити да ли идемо у добром смеру. Стога, зашто не бисмо учинили наш живот најукуснијим што можемо и безрезервно експериментисали са зачинима који су нам на располагању. Улажући сате и сате испробавајући нове рецепте и нове смерове за наше сопствено изражавање. Свако јело, свака слика и свака песма су на крају дана израз нас. Израз једне приче коју причамо свету око нас. Уколико смо уложили своје време на адекватан начин онда увек можемо да направимо нешто што ће се другима свидети.

Тренутак када се прикажемо свету и схватимо да тај свет прихвата нас такве какве смо је непроцењиво велик. Ризик и жртва су увек ту уколико желите направити нешто што је исконски вредно и велико. На нама је да тај ризик прихватимо и да се са нашим препрекама суочимо попут малог пацова у цртаном Ratatouille. Храбро, безрезервно и упорно. Јер тако једино знамо и тако једино можемо успети.

 

Ведран Хорвацки

Фото: unsplash.com

Коментари