Старословенска божанства

Старословенска божанства су постојала пре појаве хришћанства, а њима су се молили и у њих веровали сви Стари Словени. Иако нам је добро позната стара грчка и египатска митологија, као и хијерархија богова, о словенским божанствима се мало говори. Томе у прилог иде и чињеница да постоји врло мало записа о свима њима, а упитна је и њихова веродостојност.

Старословенска божанства

Сварог – господар богова

Сварог је сматран господарем свих богова. Он је створитељ свега на небу и земљи и уједно је и бог Сунца, жељеза и ватре. Оно што је интересантно код пантеона словенских богова јесте то што божанства нису повезана брачним и родбинским везама, осим што су сви богови „деца Сварогова“. Према легендама Сварог је употребио чекић како би зауставио раст Алтирских планина, а од искри узрокованих ударцем чекића настали су многи богови. Дан посвећен Сварогу је уторак, а празник посвећен њему падао је 22. децембра, на дан зимског солистиција.

Перун – бог грома

Перун је бог грома и неба. Замишљан је као зрео човек са бакреном брадом. Носио је секиру или чекић у једној руци, или муње у другој. Перун је бог невремена који кажњава зле и неправедне људе. Дрво које се повезивало са Перуном је храст. Његова светилишта грађена су на врховима планина и брда, као и испод храстова. Веровало се да где он погоди муњом ту никне перуника (цвет ирис). Перун је сличан Зевсу и Јупитеру. Његов дан је четвртак.


Након доласка хришћанства било је тешко потиснути стару словенску веру, па су Перунове особине додељене хришћанском свецу – светом Илији, који је постао громовник. Свети Илија је старозаветни пророк који је возио ватрену кочију небом.

Световид – свевидећи бог

Световид је замишљан као бог са четири главе, од којих се свака окренута на једну страну света. Тако је Световид имао увид у сва збивања, а и владао је временом, па су њему била позната сва прошла, садашња и будућа дешавања. Световид је јахао белог коња и учествовао у ратним походима.

Дажбог – бог сунца и ватре

Дажбог је био словенски бог Сунца и ватре, а вероватно и први од богова које је Сварог створио, па се због тога често назива и Сварожић. Овај бог је бог злата, сребра и рудника, заштитник ковачке вештине и домаћег огњишта.

Веровало се да он доноси благостање и срећу, а изрека „да бог да“ је највероватније потекла управо од његовог имена. У легендама се појављује у облику хромог вука, а са појавом хришћанства његово божанство је претворено у сотону.

Весна – богиња пролећа

Весна је у старолсовенском пантеону била богиња младости, лепоте, пролећа и бујања. Замишљана је као млада, нага девојка, прекривена цвећем, а симболизовала је женственост, топлину, живот. Као богиња пролећа повезивана је са плодношћу и топлином, била је омиљена код словенских народа. Она се сматрла заштитиницом младих брачних парова, окићена цвећем, носила је ластавицу на длану. И данас се ластавица сматра срећном птицом, на чијем дому она свије гнездо, верује се да ће ту бити благостање и радост. Омиљеност ове богиње огледа се и у популарности њеног имена, које и данас родитељи дају својим кћеркама.

Морана – богиња зиме и смрти

Насупрот Весни која носи живот и радост, Морана је богиња зиме и смрти. Њу су Стари Словени са страхом поштовали и радовали се њеном одласку. Он је симболизовала дугу и хладну зиму, која је са собом доносила смрт и неиздрживу хладноћу.

Веровало се да је Морана била Дажбогова љубавница, а да он код ње борави преко зиме, што би објаснило недостатак сунчеве светлости и топлоте у том периоду. Негде се веровало и да Морана живи у барама и рекама, где дави људе у мрачним водама. Постоји и веровање да је река Морава управо по њој и добила име.

Поред ових постоје и многа друга старословенска божанства, као и различите поделе унутар њих, а овде смо навели само нека најинтересантнија.

Коментари