Како је изгледао живот последње француске краљице, Марије Антоанете?

Последња краљица Француске, пре Француске револуције, и најмлађа кћерка Марије Терзије и цара Франца I, рођена Аустријанка и касније супруга Луја XVI.

Марија Антоанета

Марија Антоанета је врло интригантна и занимљива личност. Рођена је на дворцу Хофбург у Бечу, 1755. године, као петнаесто дете царског пара Марије Терезије и Франца I.

Удаја Марије Антоанете

Са 14 година се удала за само годину дана старијег Луја XVI, будућег краља Француске. Брак је склопљен 1770. године и представљао је спајање две највеће европске породице Хабзбурга и Бурбона.

Пре него што је, са њених 14, кочија стигла у Француску, на самој граници је од ње тражено да се одрекне аустријске националности, а морала је и да остави сву своју одећу, слуге и пријатеље. Након дугих преговора ипак су јој дозволили да задржи свог пса.

Галерија огледала.

Венчање се одржало у Галерији огледала у Версајском дворцу, а тим поводом Марија Антоанета је добила велику колекцију дијаманата који су традиционално припадали француској краљевској породици и која је била процењена на око 2 милиона ливри. Интересантно је да је недавно њен дијамантски привезак са бисерима продат на аукцији за 32 милиона долара.

Дијамантски привезак Марије Антоанете.

Живот на двору није јој био претерано интересантан. Марија Антоанета није волела велике и јавне ручкове, политика је није занимала, а са тадашњом љубавницом свог свекра, Луја XV, није се добро слагала. Мадам ди Бари, самим тим што је куртизана и краљева љубавница, није нарочито пријала Антоанети, па се убрзо појавила обострана одбојност.

Ступање на престо

Само 4 године касније, Луј XV умро је од великих богиња, а Марија Антоанета и њен супруг ступили су на престо. Новоизабрана краљица Француске је била свесна тешке ситуације у којој се народ налазио и често јој се погрешно приписују речи: Ако немају за хлеб, нек једу колаче. Најизвесније је да она тако нешто никад није изјавила, већ супротно – да се према народу треба односити лепо и са поштовањем, и да је управо борба за благостање народа обавеза краљевске породице.

Проблеми Марије Антоанете

Марија Антонета је била под великим притиском. Један од проблема је био тај што ни након неколико година није родила дете краљу. Са друге стране, она је била жељна забаве и доброг провода, чега јој је недостајало на дворцу, па је често кришом одлазила на оперске балове, новац је трошила на одећу, накит, али и коцкање. Док се Француска, исцрпљена ратовима и лошом економском политиком, налазила на ивици банкрота, краљица је расипала новац на различите забаве.

Ова потреба за забавом и уживањем донела је Марији Антоанети етикету краљице расипнице, а разјарени народ ју је оптуживао и за прељубе, чак и крађу. Омрзнута од народа, због свог понашања, називана је погрдним именима, а целој ситуацији није доприносило то што ни након 7 година брака није родила ниједно дете.

Међутим, након интервенције њеног брата, Јозефа II, који је повео озбиљан разговор са краљевским паром, убрзо је брак козумиран, а краљица је родила своје прво дете – Марију Терезу Шарлоту, коју је названа мадам Ројал. Мајчинство ју је свакако променило. Родила је још троје деце и посветила се не само породици, већ и хуманитарном раду.

Марија Антоанета са децом.

Афера огрлица

Убрзо се одиграла афера огрлица, која је потпуно уништила краљичин углед. Након што је постала мајка и променила свој стил живота, престала је да купује накит и почела је скромније да се облачи. Међутим, кардинал Луј де Роана је желео да поврати углед код краљевске породице, те је поручио дијамантску огрлицу за њу. Његова љубавница, грофица де ла Мот, понудила се да оде по огрлицу коју, међутим, није платила, иако је добила новац од кардинала. Рекла је да ће то Марија Антоанета учинити. Недуго после, када је драгуљар дошао по наплату, Марија Антоанета није знала о чему се ради, јер није поручила нити добила огрлицу. Грофица и кардинал су завршили на суду, али је краљичин углед битно нарушен.

Побуна француског народа

Лоша економска политика, велико сиромаштво и глад и нетрпељивост према француској круни су били главни узрок побуне француског народа. Побуњена маса је најпре заузела затвор Бастиљу, а потом је кренула и на Версај, где је била смештена краљевска породица. Краљица је молила супруга да напусте Версај и побегну, међутим краљ је то одлучно одбијао.

Након што је 3. септембра 1791. Француска постала грађанско-демократска уставна монархија, политика је вукла Француску у рат са Аустријом. Краљ се надао да ће му то повећати популарност код народа, али дешава се управо супротно. Револуционари нападају краљевски дворац, републиканци хапсе краља и укида се монархија. Краљу Лују XVI се суди за издају и бива погубљен на гиљотини.

Монархисти проглашавају осмогодишњег Луја XVII за новог краља, али републиканци га хапсе и воде у самицу 1793. године, где и умире две године касније. Краљица је такође ухапшена, суђено јој је за сарадњу са непријатељима републике, за издају и за учествовање у заверама.

Краљичина смрт

16. октобра 1793. краљица је погубљена на гиљотини. Пре тога су јој одсекли косу, везали руке на леђа и спроводили је читав сат улицама Париза до Трга Револуције, где се налазила гиљотина. Ни у последњим тренуцима је није издала храброст, а наводи се и да се са извините господине извинила џелату, кад се у једном тренутку спотакла о њега.

Иако се најчешће представља као бахата, површна и размажена, Марија Антоанета је, пре свега, била незрела и млада када  је ступила на престо. Иако се касније посветила политици и хуманитарном раду, утисак који је оставила пред народом се није променио. Њено аустријско порекло, поред наивности и неискуства, били су највећи разлози њеног каснијег трагичног краја. Од самог старта је перципирана као непријатељ и најмањи испад је био довољан да гладан и сиромашан народ скочи против ње. Сплет околности, обичаја и лоших потеза несумњиво су довели до пропасти.

Данас се посмртни остаци краља Луја XVI и краљице Марије Антоанете налазе у крипти Базилике Сен Дени.

Тања Савовић

Коментари