Трибина о насиљу над медијима: Постоји ли могућност да се медији изборе са неправдом?

Трибина под назовом Насиље у медијима, кроз медије и над медијима одржана је 17. децембра у Црној кући 13 у Новом Саду.

Говорници трибине о насиљу над медијима.

Сведоци смо скорашњих инцидената у којима су представници медија на различите начине ућуткивани зарад потраге за истином. Истраживачко новинарство постало је једно од најстреснијих занимања у којима поједини новинари ризикују своју безбедност, па и живот.

У самом уводу, Драгана Пећо, новинарка КРИК-а, рекла је:

Независни медији постали су противници државе. Насиље се не врши само на истраживачко новинарство, него и на друштво које бива ускраћено за корисне, истините информације.

Држављани наше земље нису у потпуности свесни да се и над њима врши притисак и насиље кроз медије. Наши портали и дневна штампа акценат дају на црну хронику и таблоидне вести који су праћени упадљивим насловима како би потенцијалног читаоца одвукли од квалитетнијег садржаја.

Недим Сејдиновић, представник Независног друштва новинара Војводине, објашњава:

Новинари који не подржавају такав принцип рада бивају предмет таблоидних текстова где се, у жељи за одвраћањем народа од праве слике, они као појединци приказују у што горем светлу.

Оно што додатно отежава процес нормализације односа између медија, државе и насилника јесте то што државне институције не раде свој посао. Када је реч о новинарима који су претрпели неки вид насиља, мало је случајева решено, а истраге се скоро никада не приведу крају. Пораст оних који сматрају да им је, зарад правилно обављеног посла, живот у овој држави угрожен, упућује на размишљање о томе колико је истина данас доступна и која је њена цена.

Драгана је са учесницима трибине поделила своје искуство где јој је пре пар година стан обијен, ствари испретуране, а из њега нису узете вредне ствари. Како тврди, то је био начин застрашивања. Сличне ствари наставиле су да јој се догађају.

Крик – мрежа за истраживање криминала и корупције.

Цензура 

Оно са чим се сусреће сваки новинар на самом прагу своје професије јесте цензура. Тога је било, биће и нико не каже да не треба да постоји. Међутим, у данашње време највише се цензурише истина. Медијски мрак који је завладао нашом државом иде до те мере да су лажне вести, изјаве и догађаји свакодневна појава.

Како Драгана Пећо објашњава, систем функционише тако да независни медији не могу да се изборе сами. Њима је потребна помоћ и народа и институција.

Када неко жели да ућутка вашу редакцију прво вам пошаљу једну тужбу, па вас после затрпају тужбама, а следеће што следи јесте инспекција која се само најави без одређеног повода.

Постоји ли могућност да се медији изборе са неправдом?

Када је реч о насиљу над конзументима вести, основно оружје су поткупљени медији. Оно што наше тренутно стање у држави разликује од режима 90-тих година јесте то што су се некада приватни медији финансирали из иностраних фондова. У данашње време тих фондова је много мање, а опозиција у мишљењу скоро да и не постоји.

Решење проблема лежи у пакту између грађана и независних медија. Контролом јавних сервиса од стране политичких странака немате јасну слику о стању у држави. Када би сваки грађанин финансијски подржао независни медиј, аутоматски би се преокренуо читав систем. Новинари би имали финансијску помоћ и подршку конзумената, а откривена истина мењала би свест која би променила власт.

„Када бисте раније оптуживали власт, реаговали би игнорисањем. Данас се користе сви ресурси који су на располагању, и оно најгоре, баве се застрашивањем, како појединца тако и читаве нације, поручује Драгана Пећо.

Поред свакодневног ризика, истраживачко новинарство ипак покушава да се одржи.

Желимо да помогнемо људима да дођу до истине али је и нама потребна помоћ, рекли су Драгана и Недим.

Ако се као друштво не договоримо око будућности ризикујемо одлазак већинског становништва, највише младих генерација. На крају, ко каже да млади данас не протестују? Они то раде тако што одлазе из Србије. Да је ово погодно место за живот и рад, други млади би долазили код нас. Докле год држава опстаје и гради се кроз лаж, нема будућности ни за државу ни за оне који у њој желе да остану. Од нечега морамо кренути. Нека то буде истина.

Ивана Кордић

Фотографије: Марија Ердељи

Коментари