Промоција књиге: Друштвене или антидруштвене мреже?

Промоција књиге Антидруштвене мреже, Сиве Вајдијанатана, одржана је у Америчком кутку, 13. децембра.

Промоција књиге Антидруштвене мреже.

Све је кренуло врло безазлено. Момак са Харвардских студија покренуо је сајт 2004, са свега пет запослених. Само неколико година касније, Марк Зукерберг налази се на челу силе која броји 25.105 појединаца активно запослених у компанији Фесбук.

О књизи

У књизи је обрађена свака друштвена мрежа понаособ, али аутор оставља највише прстора за једну. Фејсбук тренутно користи две милијарде људи широм света. Како Сиве објашњава, управо то је један од кључних разлога због ког се Фејсбук отео контроли.

Оно чега би требало да будемо свесни јесте да Фејсбук не чине само смешне фотографије, откачени видео снимци и лепи млади људи који се показују на овој друштвеној платформи. Оно на шта пристајемо сваким даном коришћења ове друштвене мреже јесте достуност наших приватних информација. Аутор у својој књизи доказује да број компанија и људи који злоупотребљавају наше личне информације и карактеристике расте упоредо са бројем корисника.

Књига, такође, говори и о порасту менталних болести, депресије, анксиозности. Оно што је проблем данашњице јесте квантитет уместо квалитета, те се у борби за што већи број пратилаца и лајкова људи често само изгубе не знајући на крају због чега се, имагинарним бројкама, међусобно утркују.

Да ли је утицај Фејсбука негативан?

О Фејсбуку

Зоран Хамовић, главни уредник издавачке куће Клиокаже:

Фејсбук нас дневно анализира. Светско тржиште расте помоћу наших личних информација. Имате компанију коју подржава 2 милијарде људи о којима све знате, те је могућност зараде и злоупотребе порасла до врхунца.

Низ проблема данашњице лежи у самој компанији Фејсбук која продаје наше податке, нема одређен филтер садржаја, не уклања узнемирујуће објаве док оне не буду пријављене више десетина пута. Поред свега, ми и даље настављамо да се служимо Фејсбуком и  не планирамо да престанемо. Он је постао саставни део наших живота и сада, већ навикнути на њега, тешко бисмо се одвикли брзе комуникације и великог протока информација које су нам на располагању, и то бесплатно.

Фејсбук, као друштвена мрежа, је одговаран не само за друштвено социјалне проблеме него и за политички систем који је видно нарушен. Сведоци смо доба у ком се огромна количина новца користи за кампање на друштвеним мрежама. Прави пример могу бити последњи амерички избори. Баш из ових потреба развио се нови вид посла, бот.  У Србији се  у пренесеном значењу овај појам користи и за припаднике такозваних интернет тимова политичких странака који организовано пишу коментаре подршке својим партијама на веб-порталима или дају подршку свиђањем тих коментара.

Када се узме у разматрање медијска сцена, не само у Србији него и у свету, проблематика самог пословања компаније Фејсбук додатно расте. Оно чему нас је велики проток информација научио јесте да не филтрирамо лажне и истините вести. Данас, просечан човек верује свему што је прочитао. У жељи појединца да се пронађе у друштву бирају се оне објаве које имају највише лајкова и прегледа јер се по логици ту крије истина. Оно што се не узима у обзир јесте то да је гомила објава данас спонзорисано.

Како се носимо са утицајем друштвених мрежа?

Далибор Петровић, професор са Београдског универзитета, страхује да можда нисмо способни да се изборимо са утицајем технологије.

Више од 40% светске популације користи паметне телефоне и сви они поседују неку друштвену мрежу. То није лоше, човеку је неопходна размена информација како би опстао. Међутим, данас је трансфер разног садржаја због пораста друштвених мрежа бржи него икада. Може ли обичан човек то поднети без последица?

Александар Томашевић, асистент на Филозофском факултету у Новом Саду, објашњава да би решење за овај вид проблема било што масовније упознавање људи са чињеницама које објашњавају рад компаније Марка Зукерберга, као и реформа школства која би увела медијску и дигиталну писменост у основним и средњим школама. Трибине, предавања и књиге обично немају пуно утицаја јер морална паника траје кратко да би се човек одлучио на радикалне промене.

Осим реформе школства, буђења свести и ширења доказаних чињеница не постоји други начин да се одбранимо од негативног утицаја који доноси пораст технологије. Зоран Храмовић тврди да ће се кајати и они који користе друштвене мреже као и они који од њих беже. Колико има користи са обе стране, толико је и мана. Али, чињеница је то да се данас свет сели на имагинарне платформе те постоји велика вероватноћа за отуђење читаве нације.

Промоција књиге одржана је у Америчком кутку.

Др Далибор Петровић поручује новијим генерацијама да се не боре против технологије него да науче правилно да је користе.

На крају, аутор поручује својим будућим читаоцима да је време да покренемо дубљу причу о платформама којима се служимо. Шта добијамо, а шта губимо. Да ли смо спремни да се прихватимо сурову истину и наставимо као и раније безбрижно да користимо друштвене мреже?

Ивана Кордић

Фотографије: Марија Ердељи

 

Коментари