Концертом младих пијаниста у Београду отворен је први Василије Мокрањац Фест

У четвртак, 22. новембра у галерији Српске академије наука и уметности концертом Василије Мокрањац у извођењу младих пијаниста званично је отворен Василије Мокрањац Фест – фестивал посвећен једној од кључних личности српске музике.

Ксенија Вељковић

Фондација Василије Мокрањац за циљ има прикупљање, очување и промоцију музичког опуса и уметничке личности Василија Мокрањца. Значајан број релевантних појединаца и институција из области музичке уметности препознало је важност ових циљева о чему сведочи чланство и ангажман плејаде најугленијих стручњака и чланова САНУ у одбору Фондације, као и подршка и сарадња са многобројним кулутрно-образовним институцијама широм земље. Планови Фондације усмерени су на домаћу и међународну афирмацију остварења овог музичког великана и у најкраћим цртама подразумевају дигитализацију и штампање нота клавирског, камерног и симфонијског опуса, снимање компакт-дискова, подстицање извођења кроз промоцију у Србији и иностранству, даљи развој Фестивала, покретање великог пијанистичког такмичења и поновно успостављање награда са именом „Василије Мокрањац”.

Василије Мокрањац (1923-1984) међу најзначајнијим је српским композиторима XX века и један од неколицине знаменитих композитора који су оставили неизбрисив траг у српској уметности и култури.
Формлано музичко образовање стиче на Музичкој академији у Београду, где дипломира клавир у калси професора Емила Хајека (1948) и композицију у класи професора Станојла Рајичића (1951). Професионални век отпочиње као професор средњих београдских музичких школа „Јосиф Маринковић” и „Мокрањац”,а од 1956. године професор је композиције и оркестрације на Музичкој академији у Београду. У периоду од 1962. до 1965. био је на челу Удружења композитора Србије. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1967, а њен редовни члан постаје 1976. године.
Стваралаштво Василија Мокрањца припада самом врху целокупне српске уметничке музике и убраја дела клавирске, камерне и симфонијске музике, као и значајан број дела филмске и примењене музике. Током богате композиторске каријере додељен му је велики број престижних националних награда, међу којима су и награда Стеријиног позорја за сценску музику (за Христићев Орест 1961), Октобарска награда града Београда (1967. за ИИ симфонију), награда Југословенске радиодифузије (1968. за ИИИ симфонију), награда удружења композитора Србије „Петар Коњовић” (1973. за ИВ симфонију) и Седмојулска награда за животно дело (1976).

Коментари