Носталгија – вечита сапутница живота у иностранству

Носталгија не чека дуго да се јави.

Ех, та носталгија…

Пролазиш пасошку контролу, кофер је чекиран, срећан си и узбуђен због живота који те чека, али и даље тужан због растанка са ближњима – на тој тачки те чека први талас. Тај талас је можда и најстрашнији јер помислиш „ако се сад док још нисам ни отишао јавља овај осећај, како ли ће тек да буде?“

Неколико сати након тога пристижеш на жељену дестинацију и у тежњи да се снађеш заборавиш на носталгију. Она се повуче и не јавља се све док се не сместиш у свој нови кревет, чисто да те подсети да он није онај твој.

Носталгија се јавља и пре него што мислиш

Носталгија у првих месец дана живота у иностранству

Током наредних неколико дана привикавање на нов начин живота ти не оставља слободног времена да размишљаш о носталгији. Она се јави само кратко, када се чујеш са родитељима или пријатељима или када схватиш да ти се једе, рецимо, бурек који нигде не можеш да нађеш. Међутим, ти налети дођу и прођу јер мораш да направиш места за нове навике, људе и обавезе.

Затим ће ти се десити да имаш лош дан. Касниш на посао, шеф није добро расположен, твоје расположење сваким сатом постаје горе. Тада ти се јави помисао да једва чекаш да дођеш кући, али те растужи када се сетиш да те тамо не чека твоја породица и да не можеш да окупиш друштво за блеју. Таква носталгија највише погађа и она чини да преиспитујеш своје животне одлуке и осећања. У том тренутку тек можеш да видиш колико те промена средине чини срећним и да ли је то била исправна одлука. Тај моменат, колико год он био тежак, врло је битан јер ставља ствари у перспективу. Тада треба начинити одлуку – остати или вратити се.

Отићи или остати?

Носталгија и патња за домом нису једна те иста ствар

Када се наредног јутра пробудиш, знаш шта ти је чинити. Или планираш повратак кући или планираш остатак свог живота тамо. У случају друге опције носталгија не нестаје заувек. Деси се још лоших дана, тешких позива од куће и момената који те растуже. Међутим, како време пролази, носталгија престаје да буде баук и постаје ноншалантна сапутница која ти се понекад обрати. Ту је када чујеш неку домаћу песму коју не мораш ни волети, али те за њу вежу неке успомене. Јави се када колегиница са посла описује како је провела викенд у родитељској кући и како се сморила, не схватајући да би у том тренутку такав викенд за тебе био рај.

Постоји разлика између патње за домом (домовином) и носталгије. Сви који се одселе из домовине искусе носталгију у некој мери, што је сасвим нормално. Разлика је у томе што патња ремети твоју способност да се осећаш срећним далеко од куће, док носталгија постоји у теби али те не спречава да уживаш у новим искуствима.

 

Кристина Цветковић

Фотографије: pixabay.com

Коментари