Copy / paste студије

Ако си се некада и послужио туђим радом као инспирацијом за свој, прекопирао једну реченицу или пасус, да ли би се одважио да узмеш рад који је потпуно написао за тебе неко други? Ево шта о томе мисле твоје колеге и које су последице куповине радова. 

куповина радова

Рок за предају рада се ближи, а ти га ниси ни почео! Шта ћеш урадити?

Уколико на интернету укуцаш кључне речи „куповина семинарских, дипломских и мастер радова“ на врху претраге појавиће се бројне Фејсбук странице које ће те одвести до оних који, за одређену цену, могу да наппишу рад на било коју тему. Дакле, нема више непроспаваних ноћи у којим сурфујеш по интернету тражећи одговоре или дана проведених међу прашњавим књигама у библиотеци. Неко други ће све ово урадити уместо тебе. Твоје је само да платиш. Али да је то заиста тако једноставно како и звучи?

Колико кошта један рад?

Јавила сам се на неколико огласа на Фејсу како бих сазнала цене радова и од чега оне зависе.

Страница која нуди писање радова из области менаџмента, финансија, маркетинга, социологије, географије, медицине, пољопривреде, уметности, методике, педагогије, хемије, стоматологије, комуникологије, математике, итд. семинарске наплаћује између 35 и 40 евра, у зависности од области, теме и броја страница. Овде се не ради наравно о једној особи, у огласу стоји да је на располагању цео тим људи како би се покрио што већи дијапазон стручних области.

Следећи оглас се тицао писања дипломских радова. Поред горенаведених критеријума, у обзир се узима и време које је на располагању за писање рада, тако да цена дипломског варира између 3000 и 5000 динара уколико број страна не прелази 30. Наредни оглас свој „посао“ схвата озбиљно и дипломски од, на пример, 50 страна наплаћује три евра по страни, што доводи до цене од тричавих 150 евра. Могуће је плаћање и на рате.

Овај „бизнис“ није заступљен само у Србији већ и у региону. Осим огласа за плаћање у динарима, нуди се исплата и у маркама, кунама, еврима.

Цело школовање захваљујући другом – за или против?

Свавако да овакав начин рада има своје предности. Под условом да је особа која ће ти написати рад заиста стучна у траженој области, ти ћеш морати само да прочиташ рад како би га одбранио, уколико то професор захтева. Питали смо новосадске студенте шта мисле о куповини рада.

Студенткиња Филозофског факултета (23): Нисам заинтересована за ово што студирам. Само желим да имам било какву диплому, вероватно се тиме ни нећу бавити касније. Зато сам користила сваку прилику да некоме платим да напише уместо мене семинарски или било какав други рад. Углавном су то биле моје колеге, бирала сам оне за које знам да им финансијска ситуација није најбоља и да добро пишу. На тај начин обоје имамо користи, а ја знам да сам дала новац некоме коме је он потребан.

Јована (24): Све своје радове сам писала сама. Чак и када ми професор врати рад на исправку и по 4 пута, сама преправљам и тражим решење. Зато сам увек била сигурна у себе и у своје знање када бих бранила рад, јер сам познавала сваку етапу истраживања и није постојало питање на које не бих могла да дам одговор.

Татјана (19): Писање рада уместо другог доводи до заглупљивања студената. Требаће им знање када заврше факултет и буду тражили посао. Чак и кад га добију, неће моћи да га задрже због очигледне нестручности.

куповина радова

Писати сам или платити другом?

Због чега студенти пишу за друге студенте?

Студенткиња опште медицине на новосадском универзитету годину дана пише радове за друге студенте како би додатно зарадила. Нигде се не оглашава, увек ради на препоруку и одбија уколико процени да нема довољно времена за испуњавање својих обавеза које су јој увек приоритетне.

– Досад сам написала негде око 15 семинарских радова и есеја. Цена есеја од 5 страна и семинарског од 10 страна је иста – 2000 динара. Ово је тако јер се есеј ради без додатне литературе и не састоји се од цитата и навода. Уколико семинарски мора да има 20 страна, цена се дуплира и износи 4000. Поред радова из медицине, писала сам и текстове на теме из области права, економије, биологије итд. Волим што кроз писање радова за друге могу и сама нешто да научим – каже студенткиња опште медицине и додаје да је подједнако зову и траже помоћ, како студенти државних тако и студенти приватних факултета.

Свако дело има своје последице

Из правне службе Ректората у Новом Саду поручују да су права и обавезе егулисане „Кодексом о академском интегритету“. Кодекс инсистира на тачности и оригиналности објављених информација и забрањује „плагирање, лажно ауторство, измишљање или кривотворење резулатата и аутоплагирање“ (Члан 12). Уколико се утврди да је нечији дипломски, мастер рад или докторска дисертација рад другог аутора који није потписан на раду, диплома се проглашава „ништавном“ (члан 50). Наравно, све зависи од професора који може да се одлучи на то да опомене или јавно осуди студента и његов рад уколико се ради само о једном плагираном делу (на пример, један пасус) семинарског.

Данас постоје многи програми кроз које се радови „провуку“ како би се утврдило да ли је иједан део прекопиран и незаконито узет од неког другог аутора. Шансе да се утврди да ли си сам писао свој рад или не доста су мање. Ипак, у послу ће доћи дан када би ти могло користити знање које си купио од неког другог. Куповина радова је зато само краткотрајно решење. Неко други неће радити твој посао уместо тебе. Дакле, памет и главу, књигу у руке и срећно!

Текст: Јелена Врцељ

Фотографије: unsplash.com

Коментари