Parlez-vous français?

У свакодневној комуникацији 190 милиона људи користи француски језик. Осим у Француској, можемо га чути и у Канади, Белгији, Швајцарској, Монаку, Северној и Западној Африци и многим другим земљама. А одакле он потиче и колико је данас заступљен у свету?

Пари, ж тем! (Париз, волим те!)

Француски спада у романску групу језика заједно са италијанским, шпанским, румунским, португалским и другима. Настао је од латинског, тачније од акузатива латинских речи које су временом претрпеле фонетске промене дајући данашње облике поменутих језика.

Кардинал Ришеље је 1634. основао Француску академију која се бавила унапређењем и очувањем француског језика, што је и данас циљ ове цењене установе. Учење француског се вековима сматрало престижом. Некада је представљао привилегију богатих који су себи могли да приуште гувернанте и учитеље, да би касније постало доступно свим слојевима друштва који су са нестрпљењем чекали да савладају овај мелодични језик.

Француски алфабет има 26 слова од чега су 16 вокали. Поред стандардних пет, Французи вокалима сматрају и назале, онај део језика који се нама чини као да „причају кроз нос“. Иако латински има шест падежа, они су се временом изгубили и у данашњем француском не постоје.

Сигурно знаш да један део речи у српском језику потиче из француског. А да ли си знао и које? Плафон, абажур, малтретирати, малер, шармантан, фотеља (Опрез! На француском је мушког рода!), десерт (Није деЗерт како многи изговарају!), афера (Опрез! У француском има друго значење, означава ствари или неки посао.), гарсоњера (У време када је школовање било дозвољено само мушкарцима, студентске дане су проводили у једној соби која је у себи садржала малу кихињу и поред купатило. Како се на француском младић каже „гарсон“ тако је и та соба названа гарсоњера.), гардеробер (што у буквалном преводу значи „чувати хаљину“), пасаж, портерт, кроасан, и тако даље, и тако даље… а шта смо то ми дали њима? Једина реч која потиче из српског језика, а коју су прихватили не само Французи, већ многи народи света је „вампир“.

Кроасан, сил ву пле! (Кроасан, молим Вас!)

Иако ти се можда чини тежак, свако може да научи неколико речи које су од користи у свакодневном језику. Хвала се каже „мерси“, молим вас се каже „сил ву пле“. Уместо добро јутро, Французи све до предвече говоре добар дан, односно „бонжур“, а онда настављају са добро вече, „бонсуар“.

Да ли сте некад чули да су сви Французи велики љубавници? Речима једног од професора са Новосадског универзитета: „Језик се најбоље учи шапутањем на јастуку“. У том случају, од користи ће ти бити „ж тем“ (волим те). Овако ћеш нешто научити и проверити гласине које круже о великим заводницима! Бон шанс!

Јелена Врцељ

Фото: unsplash.com

Коментари

Comments are closed.