Криза половине факултета – шта је то?

 

Када упишеш прву годину студија, обузме те узбуђење неизвесности и позитивна енергија због свих догађаја који су тек пред тобом. Како време одмиче и приближаваш се трећој години, постајеш свеснији да време полако истиче и за две године више нећеш бити студент, већ одрастао човек који ради и плаћа рачуне. Урбани речник ово стање дефинише као кризу половине факултета.

У овом периоду почињеш да преиспитујеш своје досадашње успехе и куда све то води. Често те ухвати паника када схватиш да ниси остварио све што си желео, а тај осећај понекад уме да те парализује и створи стрепњу да више немаш времена да урадиш све што си планирао. Примећујеш ли ово и међу својим колегама? Да ли губе ентузијазам који су имали на почетку? Да ли им је све теже, а некад и бесмислено, да уче? Да ли преиспитују да су уопште изабрали праву професију и да ли ће са њом моћи да се издржавају? Уколико је одговор бар на једно питање да, онда је врло вероватно да су, као и ти, запали у ову кризу.

Бити у двадесетим некада је једнако тешко као и бити тинејџер. Удахни дубоко. Нормално је да се плашиш и да се осећаш изгубљено. Од тебе се очекује пуно тога – родитељи желе да виде резултате свог улагања, пријатељи желе да излазите, партнер да се виђате сваког дана, а ти не знаш на коју страну пре да пођеш. Поврх свега, схваташ да је половина твојих студија или популарно речено, најбољих година живота, већ прошло. Желео би да притиснеш ,,рестарт’’ јер те будућност фрустрира, али то није могуће. Зато се присети добрих ствари које имаш сада и које су тек пред тобом.

Још увек држиш у рукама конце наредне две године и остатка свог живота. Поврати фокус и одреди своје приоритете. Шта је оно што те највише испуњава и чему тежиш? Држи се тога и присети се зашто си био толико ентузијастичан и срећан када си уписивао прву годину. Покушај да вратиш линију својих мисли на ту стазу и сети се, пред тобом су и даље две године студија које носе мноштво нових познанстава, излазака и испита. Уживај у садашњости, испуни је вредним сећањима, квалитетним људима и књигама. И не трчи у будућност јер она још није ту.

Тина Натарош

Фото: Марија Ердељи

Коментари

Comments are closed.