ИНТЕРВЈУ, НИКОЛА ОПАЧИЋ: ТИМСКИ РАД ЈЕ ПРОДУКТИВНИЈИ

Никола Опачић, ученик Средње електротехничке школе „Никола Тесла“ са своја два друга изумео је принцип паметне кутије за лекове, чији је циљ да олакша конзумирање лекова пацијентима који конзумирају велики број лекова у току дана и тиме често долазе до ситуације у којој забораве или побркају редослед узимања.

Шта вас је мотивисало да направите овај изум?

Инспирацију за креирање овога добио сам видевши свог стрица који пије 13 различитих врста лекова. Увидео сам да није редак случај да заборави да попије лек. Даљим истраживањем сам установио да то није проблем само њему, него и  великом броју људи. Имавши све то у виду, окупио сам тим и почели смо да израђујемо овај пројекат не слутивши до којих граница може доћи.

 

 

Како функционише паметна кутија за лекове?

Пацијент се обавештава звучним сигналом, а ЛЕД индикатор показује коју терапију тачно треба узети. Предност овог пројекта је у томе што уколико из неког разлога пацијент не узме своју терапију, паметна кутија за лекове ће након 10 минута послати СМС поруку унапред одређеној особи (рођаку, пријатељу или било коме кога пацијент одреди) да пацијент није узео своју терапију. Корисник може да унесе до два броја телефона на које ће се послати порука. Овај модел може да се користи за до три различите терапије где се за сваку може подесити понављање (на колико се сати пије одређена терапија).

 

Да ли је тимски рад утицао на квалитет и продуктивност вашег производа?

Свакако да јесте. Организовашћу смо успели да подигнем ниво наше продуктивности на максимум, тако што је свако радио оно у чему је био најбољи. Поделили смо посао и свако је био задужен да обави свој део: Михаило Видаковић – програмер, Немања Тадић – техничко технолошки менаџер и ја – Тим лидер (ЦЕО). Посебну бих захвалност одао ментору Мирославу Цимеши на помоћи око припрема за такмичење и разним саветима, као и разредном старешини, Жељки Голубовић, професорки српског језика.

Да ли је ово твој први пројекат?

Није. Радио сам на пројекту отварање браве преко картице (РФИД), светло на сензор, гласовно контролисаног виртуелног асистента, програм за организовање журки. Такође сам пре овога радио и са Немањом и Михаилом, где смо нас тројица имали хуманитарну организацију под називом „Никола Тесла Груп“ и правили смо различите апликације, од оних за дислексију до неких програма који су намењени за развој способности код деце која су интелектуално заостала у развоју.

Како би оценио улагање наше државе у младе изумитеље?

За било какав успех неопходно је уложити труд. Захваљујући другом месту које смо освојили на ТАКМИЧЕЊУ ЗА НАЈБОЉУ СТАРТ АП ИДЕЈУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ у категорији средњих школа и факултета успели смо да нам обезбедимо простор у научно-технолошком парку у Београду, као и новчану награду. А на такмичењу ПРЕДУЗЕТНИК У СРЕДЊОЈ, коју је организовала организација ПРОМОС, у категорији средњих школа освојили смо прво место и тиме добили доста медијске пажње као и неке поклоне. Тако да заиста има потенцијала у Србији, само је потребно вредно радити.

Снежана Ченад

Фото: Приватна архива Николе Опачић

Коментари

Comments are closed.