Пливање је неизоставан део мог живота

Када бисте на неком базену  у Француској поставили питање –  којим техникама владате – le craw и le dos crawlé могао би бити одговор. Исти и подједнако брз  добили бисте и од Маше Карановић, двоструке државне првакиње у пливању и ученице природног смера Гимназије „Јован Јовановић Змај“ на француском језику.

Како си ушла у пливачке воде?

Сада се то чини тако давно. Почела сам да тренирам са седам година. Тада је то била рекреација, оно кад деца траже себе кроз спорт. Нисам очекивала да ће пливање постати неизоставан део мог живота и највећи део мог дана.

Које су твоје предности у пливању?

Имам срећу па сам идеално грађена за пливање, висока сам и краката. Моја техника је краул, али такмичим се и у леђној.  Иначе сам спринтер и најбоље ми иду кратке дисциплине, трке на 50 и 100 метара.

Шта сматраш својим највећим успесима?

Једна сам од оних особа које мисле да увек може боље, тако да неке своје медаље ни не бројим. Иако ту има доста сребрних и бронзаних, најпоноснија сам на две златне, када сам освојила титулу првакиње Србије. Тада сам такође добила и стипендију Клуба Војводина, што ми је било изузетно важно јер ме свакодневно подстицало на даљи труд.

фото: Марија Ердељи

фото: Марија Ердељи

Како све постижеш?

Ни не знам другачије. Сигурно би било лакше да сам, попут већине мојих спортских колега, одабрала ванредно школовање или макар неку лакшу средњу школу. Ипак, инсистирала сам баш на Јовиној гимназији и сада ми је веома драго што јесам. Када у једном дану одрадим  дупли тренинг који траје пет-шест сати, одем у школу, вратим се кући и научим потребно градиво, схватим колико заправо има времена. Људи често говоре како немају времена, а ја мислим да се све може. Наравно, не попијем сваки дан три кафе са другарицама, али зато успем све што сам наумила.

Да ли би поново изабрала исти пут када би се вратило време?

Сигурно. Одустајање од пливања је честа појава. Ко жели да устаје у 5, скочи у хладну воду, тренира 3 сата и онда се опет после подне врати по још три? Али ја мислим да је све вредно тога. Волим да кажем да како да би био пливач, мораш бити мало луд. Како би другачије препливавао базен 500 пута? Али сваки пливач не може да живи без тога. Он заправо живи за то.

Шта тренутно радиш и какав ти је план?

Тренутно се припремам за државно првенство које ће се одржати у марту. То је велико такмичење и за њега се припремам месецима унапред. Надам се да ћу остварити што боља времена и поново освојити титулу. С обзиром на то да сам трећа година гимназије, време је да почнем да размишљам о факултету.  Своје пливачке успехе усмерићу ка тражењу стипендије за студирање у Америци, где је пливање веома важан и популаран спорт. Ту видим своју прилику.

Тамара Карановић

Коментари