Путовање кроз Грчку је једно незаборавно искуство. Ова медитеранска земља нуди много тога, почев од историјских објеката до укусне храна и прелепих плажа.

Грчка се налази на југоистоку Европе и део је Балканског полуострва. Она је земља са богатом културом, традицијом, и прелепим пејзажима који одузимају дах. Такође, Грчка је позната и по укусној храни, као што су грчка салата, мусака, гирос, баклава, а за помињање је и чувени грчки јогурт. Грци су познати по гостопримству и љубазности према посетиоцима.

Солун

Град Солун је други по величини и значају град у Грчкој после Атине. То је и главни град истоименог округа Солун и периферије Средишње Македоније. Поред тога, Солун је једна од најзначајнијих лука Балкана. Солун је основао краљ Касандар 316.године пре нове ере. Верује се да је град добио име по Тесалоники, супрузи Касандра и полусестри Александра Великог. Име града на свим језицима изведено је од грчког назива за град Тесалоники (Thessaloniki). У јужнословенским језицима преовлађује назив Солун, који је близак турској верзији Селаник.

Солун

Значајна је културна историја историја Срба у Солуну. Српски краљ Милутин је у Солуну много градио у своје време. Подигао је три цркве: Цркву Свете Тројице, Цркву Светог Николе и Светог Ђурђа. Српски народ је опевао средњовековног витеза српског Дојчила, из Солуна, а то је био војвода Војин Дојчиновић.

У Солуну је у 19.веку постојала књижара, затим је отворена и гостионица, велика источна гостионица, у којој су Срби приређивали друштвене забаве. У Солуну је у исто време радила српска школа, дом науке.

Иако је Солун савремени град великих булевара, правилних блокова и великих тргова и паркова, град је сачувао многе грађевине из прошлости, посебно оне везане везане за Старо римско-византијско наслеђе. Једна од најважнијих знаменитости у Солуну је Градски археолошки музеј. Овај музеј поседује велику колекцију, укључујући гробницу оца Александра Македонског, Филипа Македонског. Археолошко налазиште античке грчке пијаце на Дикастерион тргу, је преуређено у римски форум на два нивоа.

Зејтинлик

Српско војничко гробље Зејтинлик, налази се у Солуну и у његовом склопу смештени су гробови српских, италијанских, француских, енглеских и руских војника, погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Зејтинлик је добио име по турској речи за уље (зејтин), јер је на том простору за време отоманске империје била пијаца за продају уља. Од главног улаза води широка стаза до костурнице са криптом, над којом је подигнута капела у модернизованом српско-византијском стилу. На предњој страни маузолеја је мозаик Светог Архангела Михаила, по мотивима фреске из манастира Мансија, испод ког су стихови Војислава Илића Млађег, на гранитној плочи.

Крф

После надчовечанских напора у Албанској голготи од 160км пешачења, због тога што се нису појавили савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно места на Крфу и острву Видо, на које су се пребацили српски војници заражени тифусом, одлучено је да се сахрањују у море.

Француски бродови превозили су српске војнике на грчко острво Крф. Том приликом искрцано је око 135 000 људи. Острво Видо је претворено у болницу, односно острво смрти, а море око њега у Плаву гробницу. Из поштовања према жртвама, грчки рибари нису пецали на том месту пуних 50 година.

Видо

Град Крф, као и цело острво, имају посебно место у српској историји, као место опоравка српске војске током најтежег раздобља у изгнанству. Према грчкој митологији град и острво Крф су добили име по нимфи Коркири, коју је отео Посејдон. У Хомеровој Одисеји читамо да је Одисеј управо на Крфу нашао склониште на крају својих лутања, где су га угостили краљ Алкиној и његова ћерка Науси Каја. Друга и вероватно тачнија претпоставка о пореклу имена везана је за превод назива на грчки језик, где Крф значи гребен пун врхова.

Трг

Највећа знаменитост града и целог острва је стари град или стара тврђава Крф. Град Крф је мешавина утицаја истока и запада и један од изузетно очуваних старих градова у овом делу Европе. Због тога, он је уведен у Списак светске баштине Унеска. 

Крф

На Крфу постоји 37 цркава, од којих су најпознатије црква Светог Спиридона, заштитника града и катедрални храм посвећен Богородици. Ту се налази гимназија, библиотека, зграда старог универзитета, такозвана Академија, седиште архиепископа.

Метеори

Представљају скупину православних манастира у близини грчког града Каламбаке. Манастири су познати по свом несвакидашњем положају на стенама и сматрају се највреднијом скупином манастира у Грчкој после Свете Горе. Метеори су на списку културне баштине Унеска.

Метеори
До краја XV века на Метеорима је постојало укупно 26 манастира. Нажалост данас је остало свега 6 манастира– два женска и четири мушка. У њима данас живи свега око 10-ак монаха и монахиња.
Метеори
Поменућемо и град Охрид који лежи на обали истоименог језера, а који је неизоставан приликом путовања у Грчку.
Охрид
Град је основан у античко доба и био је важан културни и верски центар. Током векова био је под римском, византијском и османском влашћу Једна од најзначајнијих историјских тачака у Охриду је његово староградско језгро, које је под заштитом Унеска. Неке од најпознатијих цркава и манастира у Охриду су Црква Светог Јована Канеа, Црква Свете Софије, Црква Светог Климента, манастир Светог Наума.
Црква Светог Јована Богослова
Охридски амфитеатар датира из 3.века пре нове ере и један је од најстаријих амфитеатара на Балкану. Био је домаћин бројних представа, гладијаторских борби и других догађаја. Данас, амфитеатар је популарно место за посету и културне манифестације због своје акустичности.
Биљанини водопади су свима познати из староградске песме Биљана платно белеше. Једна од легенди о настанку Биљаниних извора каже да се некада давно на Охридском језеру налазио замак, у коме је живела вила по имену Езерка. Она је била господарица језера и није јој се допадало што рибари долазе и пецају рибу. Према легенди она је покушавала да их спречи па се неретко дешавало да је превртала чамце и на тај начин спашавала рибу коју су упецали. Извесни деда Чуна је остао без унуке Биљане, коју је отела вила, па је девојка много плакала па су тако настали Биљанини извори. Према другој легенди, Биљана је била девојка која је на том месту прала веш, што и јесте наведено у наведеној староградској песми.
Залив костију
Залив костију је откривен 1977.године, а назив је добио по томе јер су овде пронађене кости животињског порекла (претежно јелена). Сваке године, 31.децембра, рониоци, у води Охридског језера код Залива костију, постављају новогодишњу јелку, и тиме честитају Нову годину деци са ретким болестима.
Текст: Милица Максимовић
Фото: Приватна архива, Unsplash.com

 

Leave a comment