За анорексију и булимију можемо рећи да су болести савремног доба. У току ранијих деценија и година, ова два поремећаја су се спорадично појављивала, да би данас са развојем друштва, технологије и потребом за постизањем савршеног изгледа оне узеле маха. Врло је важно да ове поремећаје не третирамо као маргиналне, и да им посветимо више пажње, управо због извора њиховог настанка, а то је наш ум.
Разумевање анорексије и булимије је неопходно како бисмо створили свест о овим поремећајима, који могу имати последице како на физичко, тако и на психичко здравље. Што се тиче заступљености, истраживања су показала да су ова два поремећаја често присутна у западним земљама попут Сједињених Америчких Држава (где анорексија погађа 0,3% женске популације, а булимија 1-2%), Канаде, Западне Европе, Аустралије, али треба имати на уму и одређени број непријављених случајева.
Кроз даљи текст, о овој теми смо разговарали са професорком биологије, Наталијом Остојић, која ће нам дати прегледнију слику овог проблема.
- За почетак, да ли бисте могли да нам кажете у чему се састоје ови поремећаји?
Анорексија и булимија су два најпознатија поремећаја у исхрани, иако, нажалост, нису једини. Иако врло слични, постоје јасне разлике између њих. При анорексији особе имају искривљену слику о својој телесној тежини и интензиван страх од дебљања. Булимију прате другачији симптоми, особе могу бити нормалне или прекомерне тежине, али за разлику од анорексије, где особе уносе јако мале количине хране, у овом случају особе се опсесивно преједају и то врло често у тајности, а након тога следе епизоде пражњења (најчешће повраћање).
- Који пол (женски, мушки) чешће обољева и из ког разлога?
Статистика говори да чешће обољевају девојчице и да се на 100 девојчица јавља једна која има проблем са анорексијом. Код дечака је знатно мањи проценат, један од две хиљаде момака. У Србији је процењено да је свака двестота девојчица анорексична. Ако бисмо говорили о разлозима зашто су статистике управо овакве, одговор није ни најмање једноставан. Поред тога што може да постоји генетска предиспозиција, културолошки проблеми и степен развијености земље играју значајну улогу при испољавању поремећаја у исхрани. Ипак, као најзначајнији фактор бих издвојила друштвени притисак, који се огледа кроз наметање одређених стандарда у погледу телесне тежине, рекламирање младих анорексичних модела, препарата за мршављење, али значајну улогу играју и депресија и анксиозност код младих у пубертету и адолесценцији.
- У којој мери су млади погођени анорексијом и булимијом?
Нажалост, све чешће чујемо да све млађа деца имају проблем са поремећајем у исхрани. Јавља се пораст броја особа које болују од неког облика поремећаја у исхрани, а процене су да постоји знатно већи број оболелих, који се нису јавили за помоћ. Као што сам претходно навела анорексија је најчешће карактеристична за период пубертета и адолесценције, док се булимија може јавити и код одраслих особа. Булимија се може јавити код оба пола у тридесетим годинама.
Сматрајући као најважније, нашу саговорницу смо питали на који начин се млади боре са овим проблемима, и да ли су свесни озбиљности које оно са собом носе.
С обзиром да се данас све више посвећује пажња овом проблему, имам утисак да млади лакше признају себи да имају проблем и да се чешће јављају за помоћ. Да ли су свесни озбиљности последица које могу да донесу, мислим да не. Међутим, подизањем свести о поремећајима у исхрани, верујем да би то могло да се промени. Врло је важно разговарати са децом и рано препознати проблем, уколико постоји. Адекватно лечење мултидисциплинарним моделом уз укључивање породице, пријатеља и друштва, доприноси бржем опоравку и смањењу последица.
Дан борбе против болести поремећаја у исхрани обележава се 22. јуна, што нам указује на то да су ови поремећаји ипак запажени.
Текст: Милица Максимовић
Фото: Unsplash.com
