Радна атмосфера у колективу је веома битна и за ефективност, за мотивацију, за напредак. Токсични односи нису ником ништа добро донели иако су веома честа појава. Како их се решити, како их избећи, како не доприносити њиховом настанку и како се излечити или заштитити од њих-  све су то питања веома битна и за лични и за професионални развој. 

Колико је битна радна атмосфера у колективу?
  • Прва кафица са колегама да или не?

Некада је био обичај у колективу да се попије заједно прва јутарња кафица, у опуштеној атмосфери, данас је то постало ретко. Колеге се слабије познају, мање комуницирају неформално, више формално и електронски, интереси се сукобљавају јер амбиције расту без обазирања на колеге. Стога је дошло време да је та прва јутарња која је била задовољство постала кафа за избегавање или такорећи непостојећа колегијална кафа. Ја сам за то да прва јутарња кафа не буде обавезујућа и свакодневна, али сам за то да колеге на кафици по слободном избору пију кафице, размењују утиске,  лепо се друже и још боље сарађују. Уколико би јутарња кафа била обавезујућа за све заједно, она би стварала притисак обавезе стога сам за слободни избор али кафица како да не.

  • Како успоставити баланс у колегијалном односу?

Права је вештина умети са људима и веома битна данас и за пословни сегмент. Наравно да никад не можемо бити добри свима, нити нас могу сви волети, али умети добро сарађивати са већином људи јако је важна ствар. Заправо најважније је поштовање у пословном односу, што подразумева и одређену дистанцу и одређену одмереност, одређени баланс и вештину комуникације. Људи су различити и томе се морамо прилагодити, у мери која је неопходна да добро сарађујемо. Није могуће прелазити границу тога да мењамо људе са којима радимо јер нисмо у приватној сфери живота. Стога је  битно ослушкивати колеге, наћи им се при руци, помоћи, изаћи у сусрет и водити рачуна да никог не оштетимо или повредимо, увредимо.

  • Како поставити одговарајућу дистанцу у односу са колегама?

Постоје људи који су веома радознали, неодмерени, донекле и непристојни са питањима и коментарима. Такве ствари можда вам и не би сметале у односу са вама блиским људима али у пословном окружењу смета и нарушава добру атмосферу. Поставити границу између приватних и пословних тема је битно али не превише оштро и искључиво. Права је уметност наћи ту меру дистанце и начин на који ћете је поставити. Битно вам је да постигнете резултат а да не уђете у свађу, препирку и слично.

.Како не поставити високи гард у пословном односу?

Комуницирање са персирањем је одлично за посао, али не подразумева потпуно ригидан однос у комуникацији. Довољно је да персирање указује на поштовање саговорника, колеге или шефа. И овде је битно пронаћи меру у комуникацији са колегама као и са шефовима. Да буде опуштено, отворено, доступно за пословно комуницирање, с друге стране да су теме за разговор ограничене на пословне, никако приватне ствари, изражавање осећања и слично. Наравно да се мора водити рачуна и о томе како се колеге осећају у пословној комуникацији са нама али се ту ограничавамо на осећања у међуљудским пословним односима.

  • Како неговати емпатију у радном окружењу?

Пре него што смо колеге, сви смо ми људи најпре и разумевање је веома битно. Док смо горе говорили о томе да разговор о осећањима треба да се ограничи на међуљудске односе пословне сфере понашања, у неком моменту морамо бити упознати и уколико неко пролази тежак породични период, имати осећаја за то и томе прилагодити понашање. Такве ситуације нису лаке и захтевају велику флексибилност разумевања и прилагођавања. У том моменту може се пружити и подршка, понудити помоћ, показати осећање, изјавити саучешће…Кад све прође, остаје човек наспрам човека, онакав какав је у својој бити. Стога, будите пријатни, предусретљиви, љубазни и попијте кафицу са колегом врло радо.

Сузана Марјановић

Leave a comment