Словенска митологија – Сена прошлости

Нажалост, то је недовљно истражена тема и имамо само фрагменте који би нам указали на прави мит о стварању. Генерално има више извора који тврде да свет носи некакво огромно морско биће на леђима или да стоји на два велика дрвета, што би било у складу са словенским поштовањем дрвећа и шума уопште. Тако и када је стварање света у питању имамо пуно различитих прича, али нека опште прихваћена прича јесте да је цео свет замислио Сварог у свом сну, кога називају и бог стваралац. Такође повезано са тим је и прича о судњем дану који ће доћи онда када се Сварог пробуди из свог сна.

Зависно од тога о којим Словенима говоримо (источним, јужним, западним) други богови су сматрани важним и друга групација богова је више поштована стога ћу ја поменути најважнија божанства код Јужних Словена. Најпоштованији је био Перун, бог олуја и громова. То је био бог праведник, врховни бог који кажњаве оне који су згрешили и држи и остале богове под контролом, наводи се да није био ни окрутан, а ни милосрдан већ само праведан. Затим имамо бога Велеса, бог шума, пољана и магије, он је представљао саму природу и био је заштитник свега од биљака до животиња, и ту видимо ту занимљиву повезницу између природе и магије код Словена, сматрало се да магија прозилази из природе. И напослетку, имамо Весну, богињу пролећа, лепоте и љубави која представља буђење природе и цветање свега и њен пандам богињу Морану, богињу зиме, смрти и таме које представља замирање свега живог у току зимских месеци, али, наравно, без једне не може постојати друга.

Интерпретације о ономе што се дешава са душама преминулих варирале су међу различитим словенским племенима слично као и други елементи митологије, делимично због недостатка писаних извора из тог најстаријег периода словенске историје. Већина онога што знамо о словенским погледима на живот после смрти долази из каснијих хришћанских извора, локалних народних обичаја, и археолошких налаза. Један од концепта у словенској митологији за свет мртвих је Нав, место где су душе преминулих настављале свој живот. Веровања су се разликовала око тога да ли је Нав био јединствено место или су постојала различита места за душе, у зависности од њихових дела током живота. У многим словенским митовима и обичајима, вода игра важну улогу као симбол преласка између светова. Реке, језера и друга водена тела често су замишљана као границе између физичког света и света духова. Свакако су несумљиво веровали у живот после смрти и то се лако може видети из чињенице да је култ предака био јак.

Како су се ритуали и обреди везани са словенску митологију практиковали у прошлости и да ли се ти обичају одржавају данас?

Словени а поготво Јужни Словени су и после христијанизације одржали доста од старог веровања,  те су просто измешали оно што су одувек знали са новом религијом. Тако да многи пагански обичаји иако не у оригиналу и даље се фрагментарно практикују, даћу и пар примера. Храст је код словена био света биљка, вериватно због тога што је ово дрво издржљиво и дуго живи, сматрало се да се паљењем храстових гранчица терају зли духови, код Срба се и дан данас практикује тај обичај кроз паљење бадњака за Божић. Такође када су стари Словени терали Морану, односно зиму правили би луткице које су је представљале и пуштали су да их река однесе, и дан данас на Балкану постоји обичај да када нешто представља лошу енергију да се баци у реку да вода однесе. Словенске жене су биле познате као чињарице или оне које знају са магијом и постојало је пуно магијских ритуала за заштиту куће које су изводиле искључиво жене, и данас поготово у сеоским срединама чујемо да постоје жене које умеју да бају односно да изведу некакав магијски ритуал и помогну некоме.

Да ли мислиш да постоји мрачна страна словенске митологије?

Словенска митологија, као и свака друга митолошка традиција, садржи елементе који се могу сматрати мрачнима, посебно кроз приче које истражују теме смрти, зла, пропасти, и сукоба. Ови елементи одражавају сложеност људског искуства, страхове и дубоке психолошке аспекте друштва које их је створило. Тако имамо гомилу злих митских бића која чекају иза сваког угла са намером да нанесу неко зло. Па тако имамо помене дрекаваца, вампира и русалки, имамо чувену Тодорову недељу које су се људи до скоро плашили када се појављују зли јахачи Тодорци који убијају свакога кога затекну на улици. Воденица на пример је била место које треба избегавати ноћу јер већина злих бића управо ту обитава. Такође је постојало глуво доба ноћи од поноћи до 3 ујутру када већина злих бића излази на површину, заправо помене глувог доба ноћи можемо понекад чути и данас.

На чему се темељи словенска митологија?

Словенска митологија је заправо целокупни мозаик веровања и обичаја али неку кључни аспекти на којима се темељи јесу: природа и анимизам, дакле веровање да је цео свет око њих оживљен и препун разних митским бића и духова, шуме реке и планине су биле света места где су Словени ишли када су тражили да се повежу са својим боговима, дакле богови су били у природи;  затим политеизам, вјеровање у многобројна божанства која имају специфичне функције, атрибуте, и домене над којима владају и напослетку култ предака, поштовање и обожавање предака представља значајан део словенске духовности, веровало се да душе предака могу утицати на судбину живих, пружајући им заштиту и вођство или, уколико су занемарени, доносећи им несрећу.

Који ти је најдражи мит, и најдражи Бог?

Најдражи бог ми је Велес, баш због тога што је заштитник природе и животиња. А могу рећи да су  ми најдражи митови они везани за виле. виле су те које баш дају тај бескрајно магичан елемент словенској митологију, поготово ми је замиљиво када реше да помогну људима па чак поједине хероје проглашавају за побратиме.

Да ли можеш да нам кажеш неколико занимљивости из словенске митологије?

Наравно, навешћу мени најзанимљивије чињенице.
Мени занимљив лик јесте Баба Јага која је познати лик у словенској митологији и фолклорним причама. Често је описана као застрашујућа вештица која живи у шуми у кући на кокошијим ногама. Затим занимљиви су ватрени ритуали, када су се палиле велике ватре које су младе девојке и момци прескакали држећи се за руке јер сматрало се да скокови преко ватре терају зле духове. Овај обичај се и дан данас практикује на Ивањдан.
И једно јако занимљиво митско биће је кикимора. Кикимора је дух који живи у кући, посебно иза пећи или у нераскрченим угловима домаћинства. Да би се Кикимора умилостивила, домаћини би остављали мале дарове или остатке хране за њу и она би она помагала у кућним пословима у супротном ако је занемарена знала је да изазове невоље или да напусти домаћинство.
И још једна занимљива чињеница је да змија није сматрана злом животињом, напротив сматрало се да свака кућа има змију заштитницу која живи испод прага и да чека велика несрећаону кућу где се та змија усмрти.

По чему се словенска митологија разликује од осталих?

Словенска митологија дели и многе карактеристике са другим европским и индо-европским митолошким традицијама али оно што је посебно карактеристично је начин на који је успела да се задржи до дана данашњег, створила је необичну симбиозу са хришћанством и захваљујући томе многи обичаји веровања су нашли начин да живе у машти и мислима савремених Словена.

Коју литературу за читање би препоручила ако би неко желео да сазна више?

Постоје две одличне књиге до којих је лако доћи а то су Словенска Митологија аутора Ненада Гајића и Мит и Религија у Срба од аутора Веселина Чајкановића.

Која је твоја омиљена митологија и зашто?

Поред словенске митологије јако волим и келтску митологију зато што је слично тако базирана на природи, и света места су се налазила у шумама, и сама сам љубитељ природе па ме то доима.

Шта желиш да пренесеш људима преко своје тик ток платформе?

Данас су медији пуни разноразних прича које пружају тренутну занимацију али не пружају никакву стварну корист, ја желим да људе заинтересујем за приче које их стварно пуно тога могу научити. Савршен успех је ако су захваљујући мом видеу кренули сами да дубље истражују неку тему.