ЕКСКЛУЗИВНО: Разговор с међународним експертом: Како одржати баланс између дечијег запошљавања и права на детињство?
Око 82.000 деце узраста од пет до 17 година изложено је злоупотреби дечјег рада у Србији, што чини око 10 одсто од укупне популације деце. Злоупотреби су највише изложена старија деца која раде у пољопривреди и услужним делатностима. О новим правним регулативама ексклузивно за Омладинске новине разговарали смо са Јованом Протићем националним координатором Међународне организације рада за Републику Србију (МОР).
Закон о раду Републике Србије усвојен је први пут, сада већ давне 2005. године, и у само неколико чланова дефинише рад младих и деце. Како се тржиште и образовни систем веома брзо мењају, неопходно је да то прате и правна акта, како би млади били заштићени и регуларно вредновани за своје активности и рад. У образовни систем уведи се дуално образовање и велики број часова практичне наставе у средњем и високом образовању. Негативна статистика и медицински извештаји нажалост бележе бројне злоупотребе дечијег рада и велики број повреда деце и младих, од тога део и са смртним исходима. Писање Уредбе о утврђивању лаког рада за децу био је повод за разговор са господином др Јованом Протићем.
Како је дефинисан рад младих и деце у Републици Србији и колико има повређивања младих током послова које обављају?
Само пар чланова постојећег Закона о раду дефинишу рад младих, али оно што је ново јесте Уредба о утврђивању опасног рада за децу, која је ступила на снагу од 2018. године.
Млади преко 15 година старости имају могућност да раде уз родитељску сагласност, рад млађих сматра се дечијим радом. Рад старије деце, од 15 до 18 година, мора поштовати уредбе о опасним околностима. Невоља је што листа лаког рада није ушла у српско законодавство, ми смо је спремили да буде прикључена новом Закону о раду у форми од два до три члана. Постоје спремна и подзаконска акта, али тренутно не постоји спремност државе за то. Листа лаког рада још није ушла у Закон о раду.
За Уредбу могу да кажем да је направљена и допуњена верзија, јер нам је време показало, да постоје неке недоречености на основу којих Инспекција рада не може довољно да делује, те у својим случајевима о дечијем раду нема забележен ни један, Центар за социјални рад има забележених 16 случајева, док смо ми кроз анкете о дечијем раду забележили 82.000 случајева дечијег рада у Републици Србији.
Нова верзија је већ годину дана написана, и налази се на радним столовима Начелника Инпекције рада и Управе за безбедност на раду. Сада је само питање ко ће први ово питање покренути и дати на усвајање.
Шта кочи усвајање нове Уредбе о утврђивању опасног рада за децу и додатно дефинисање рада деце и младих?
Добра воља, ништа друго. На нашој држави је да усвоји одређене предлоге и уврсти их у наше законодавство.
Шта су препоруке МОР-а? Које су основне разлике европског и домаћег законодавства у овој области?
Ако држава нема дефинисан „лаки рад“, аутоматски се сматра да је у прекршају Конвенције о дечијем раду. Листа дечијег рада обухвата децу од 12 до 15 година старости и углавном регулише лаке послове као што је: глума, снимање реклама, деца у медијима и сл. и до сада то није регулисано. Да би то могло да се дефинише и квалитетно уговори рад деце, овај правни основ је неопходан. Код рада у пољопривреди разликује се шта је опасно по децу и спада у „дечији рад“, а шта је „лаки рад“ или рад деце у домаћинству. То је добра ствар, где деца помажу својим породицама и стичу радне навике. Евог лета смо обилазили мање средине и села у околини Чачка и Крагујевца и сусрели се са разним примерима из живота. На жалост нису појединачни примери када деца од 12 година каче плуг на трактор, или да родитељи уче децу да обарају дрво моторном тестером… За овакве случајеве задужен је Центар за социјални рад који родитељима треба да скрене пажњу на понашање и однос према деци. Организовали смо обуке за запослене у Центру за социјални рад, инспекцијама, полицији и тужилаштву из свих округа Србије. Прво како би једни друге упознали, разменили искуства, али и утврдили која је чија надлежност када се уочи неки случај.
Какав је Ваш став о дуалном образовању, ученичким и студентским праксама?
У току писања друге верзији Уредбе, имали смо састанке са Саветом за високо образовање и нисмо у свему нашли заједнички језик када је Закон о дуалном образовању тема. Посебно када су у питању техничке, ветеринарске и пољопрвивредне школе у питању и дефинисање „опасних околности“ у раду ученика и студената.
Да ли ће се нове законске одредбе бавити и економским аспектом рада деце?
За сада дечији рад наплаћује Уговором о раду, уз родитељску сагласност, а новац иде на рачун детета. Оно што нас брине јесте да тај рад буде безбедан. Такође, треба бити опрезан када родитељ склапа уговор са послодавцем или школом. У другим европским земљама, па пример у Аустрији, дете склапа уговор са школом. Деци се не сме ускраћивати могућност напредовања, образовања и здравог живота. Помоћ у домаћинству не сме угрозити та њихова права.
Да ли би се новим законима и уредбама из области безбедности и здравља на раду, ситуација могла да се поправи у наредних три до пет година?
Подстицају за послодавце могу помоћи у решавању примене нових законских одредби. верујем да ће подела улога, законски оквир и подстицај за послодавце бити одлична комбинација, која ће већ након две до три године дати конкретне резултате. Подизање свести међу грађанима, синдикатима и запосленима такође је неопходно. Добре праксе које захтевају стране компаније које долазе на наше тржиште, такође су један од услова за унапређивање стања БЗР као и промене понашања и размишљања радника.
Текст: Варвара Лазаревић
Фото: Марија Ердељи
