Пројекат BIOKOD произашао је из потребе да се обогати област образовања, са примарним фокусом на студенте и ширу публику, неговањем интердисциплинарних веза између савремене уметности, науке и биотехнологије. Активности у оквиру пројекта имају научно-истраживачко-уметнички карактер, удубљујући се у испитивање и примену биоматеријала у контексту савременог уметничког стваралаштва и шире. Задатак пројекта је да се кроз предавања, радионице, презентације и динамичну мултимедијалну изложбу подстакне ангажовање и интеракција између учесника и шире публике.
У сарадњи са цењеним партнерима – Миколошком лабораторијом “ProFungi” и Департманом за биологију и екологију, при Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду, као и Удружењем MMC Led Art – галерија “Шок ЗаДруга” и Научним клубом при Културној станици “Свилара” у Новом Саду, настојимо да створимо живу платформу за размену знања и креативно истраживање. Заједно желимо да проширимо уметничке хоризонте и промовишемо беспрекорну фузију уметности, науке и иновација.
16.10. 18-21h Предавање I. БИОКОД – проф. др Маја Караман и проф. др Милан Матавуљ
24.10. 18-21h Предавање II. БИОКОД – Сунчица Пасуљевић-Кандић
28.10. 18-21h Предавање III. БИОКОД – Дарија Драгојловић
Научни Клуб (Културна Станица „Свилара“) Ђорђа Рајковића 6б. Нови Сад, Србија.
05.11. 18-21h Отварање изложбе: БИОКОД
Галерија Шок Задруга, пасаж Змај Јовина 22. Нови Сад. Србија.
Изложба траје: 05-13.11.
Пројекат БИОКОД је подржан од стране Градске управе за културу – Нови Сад.
РАДИОНИЦЕ
Уметничко-научно истраживање биоматеријала на бази микроорганизама одвијало се у виду радионица које су биле доступне студентима биологије на Департману за биологију и екологију, Природно-математичког факултета, а укључивале су и самостални експериментални рад у кућним условима. Млади учесници пројекта су имали прилику да се током теоретског дела радионица упознају са новим терминима и правцима савременог стваралаштва, са основама биологије и екологије микроорганизама одабране микробне заједнице(SCOBY – symbiotic culture of bacteria and yeasts) И њиховом потенцијалном применом у уметности. Практични део радионица обухватао је припрему хранљивог течног медијума, узгајање заједнице микроорганизама и испитивање продукције био-материјала (SCOBY) у различитим условима, вођење визуелног дневника о креативном-истраживачком процесу и дубље експериментисање са биоматеријалом уз менторство. Резултати радионица, са прототиповима добијеног биоматеријала и дневницима ће бити представљени јавности на изложби у галерији Шок ЗаДруга.
Менторке радионица: доц. др Милана Ракић (ProFungi laboratorija, DBE, PMF, UNS) i Adrienn Újházi (Удружење грађана РеАктор)
Фотограф: Елвира Какуси
ПРЕДАВАЊЕ ДАН I.
16.10. 2023
18-21h
Научни Клуб (Културна Станица „Свилара“) Ђорђа Рајковића 6б. Нови Сад, Србија.
ПРОФ. ДР МИЛАН МАТАВУЉ рођен у Бањалуци, 19. марта 1948. год. Академију уметности завршио 1988. године у Новом Саду.Сликарство студирао код професора Милана Сташевића, вајарство код професора Томе Каузларића а историју
уметности код проф. др Катарине Амброзић. Дипломирао 1996. год. на одсеку графике у класи професора Живка Ђака. Члан SULUV-a и SULUJ-а од 1989. год. Члан Удружења ликовних уметника Републике Српске.Члан International association of art – (IAA AIAP) UNESCO од 1989. Члан УЛУС-а од 1997. год. Члан Уметничког братства манастира Тавна од 1998. год.; 2001 – 2005. год. Председник Савеза удружења ликовних уметника Војводине. Излагао на преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству (Аустрија, Мађарска, Белгија, Холандија, Енглеска, Северна Македонија, Република Српска, Хрватска, Немачка, Бугарска, Јапан, САД, Тајланд).
КРАТАК ОПИС ПРЕДАВАЊА
Наша перцепција и спознаја су дефинитивно процеси који, бар за сада, не могу у потпуности да се дефинишу алгоритмима, нити да буду измерена мерним вредностима. Перцепција и спознаја су креативни процеси што значи да увек могу да нас доведу до нечег новог. Ако, док посматрамо нешто, не налазимо ништа ново у томе, утисак је досадан. Ако успемо да проширимо своје когнитивне, мисаоне структуре и захваљујући томе уочимо нешто што није у оквирима наших претходних (искуствених) сазнања, имаћемо естетски доживљај. Отуд је осећај лепоте – осећај успешног проширења и продубљења нашег перцептивног, искуственог знања. Ако је оно што опажамо сувише једноставно за перцептивну обраду, усвајамо га и апсорбујемо без креације нечег новог, што резултује равнодушношћу и досадом. Такође, ако је процес перцепције и спознаје нечега превише сложен, не успевамо да асимилујемо виђено. То такође доводи до тога да немамо “осећај постигнућа” нашег перцептивног система, што поново резултује одбојношћу и пасивизацијом, искључивањем перцептивних процеса. Ако смо, међутим, успели да успешно интегришемо ново у наше постојеће спознајно знање, бивамо награђени тим нарочитим осећањем – лепоте.
Дакле, лепота може да се посматра и као нуспојава базичних функција нашег перцептивног система учења, управо због креативне природе нашег сазнања и спознавања појава око нас. Најбоља уметничка дела су толико богата да
могу да изнова и изнова производе таква искуства. И проузроковани осећај лепоте означава тренутак властитог напретка и духовног раста, и заиста, на добитку смо кад доживљавамо лепоту.
Сензибилитет за трансформацију отпадног материјала и нови живот који му се дарује, дефинитивно је ушао у живот и уметност. Посебно је инспиративан папир као медијум за ликовно истраживање. Ко год је посегао за тим медијумом,
на први поглед се заљубио у папирну пулпу због неограничених изражајних могућности. Питао сам се откуд такав однос према папиру? У суштини, ради се о целулози, органској материји која у себи садржи фотосинтезом заробљену сунчеву енергију. Због тога је рад са тим материјалом, који је сам по себи топао и тактилан и као органски веома податан, погодан за обликовање. Промишљајући све то, када имате овакав материјал, усуђујем се да кажем да може да се говори о “органском сликарству”.
ПРОФ. ДР МАЈА КАРАМАН (1973) је редовни професор (2020) на ПМФ УНС на Департману за биологију и екологију, Катедра за микробиологију. Дипломирала је 1997. са наградом за постигнут успех током студија, магистрирала 2002. и докторирала 2009. Била је стипендиста Министарства за науку и технолошки развој РСрбије као и Фонда за таленте. Поред наставне делатности на свим академским нивоима студија Биологије бави се и научно-истраживачким радом у области микробиологије, микологије, а посебно физиологије, биохемије и екологије гљива. Од 2018. године је оснивач и руководилац Лабораторије за микологију – ProFUNGI ПМФ-а у Новом Саду, која има за циљ едукативни и експериментални рад у области базичног и апликативног истраживања гљива. Члан је Савета ПМФ-а, а од 2016. је сарадник Миколошко гљиварског савеза Србије са којим активно учествује у истраживањима диверзитета гљива Србије, као и у едукацији грађанства о јестивости, отровности и лековитости гљива. Од 2013. постаје члан је OPTIMA орг. за таксономска проучавања гљива Медитерана, а од 2020. је руководилац пројеката Фонда за иновациону делатност РС и тренутно развија технолошки процес у производњи биоматеријала на бази гљива.
КРАТАК ОПИС ПРЕДАВАЊА
Биоматеријали на бази макрогљива (Маја Караман, Ненад Крсмановић, Јована Мишковић) Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Департман за биологију и екологију, Нови Сад, Србија Непланска експлоатација природних ресурса и лоше управљање отпадом представљају глобални проблем. Употребом биоразградивих биополимера отвара се могућност за боље коришћење пољопривредног отпада, решавање проблема несташице фосилних горива, управљања чврстим отпадом и еколошких проблема које узрокује употреба пластике због њене отпорности на биоразградњу. Недавна се дошло до сазнања да се лако може искористити способност гљива да из пољопривредног отпада створе биоразградиву амбалажу и композитни биоматеријал који су еколошки прихватљивији од полистирена, а имају потенцијалну употребу у индустрији. Цео процес се ослања на природни раст хифа (мицелије) које луче ензиме за разградњу полисахарида у супстрату и разлажу биополимере у мономере апсорбоване потом од самих гљива.
Употребом појединачних или комбинованих супстрата у зависности од примене и захтеваних особина биоматеријала (чврстоћа, еластичност), користили смо три типа супстрата у једнаким односима (С1: слама/пиљевина; С2: 100% слама;
С3: пиљевина /соја, јечам) за раст култура макрогљива: P. ostreatus, S. commune, A. aegerita, T. versicolor, G. adspersum, P. betulinus i F. velutipes.
Захвалница: Овај рад је финансиран средствима Фонда за иновациону делатност Републике Србије, пројекат бр. 5157(2020/2021) и Eu4Tech пројекат (2021) и пројекат ТТФ1112 (2022/2023)
ПРЕДАВАЊЕ ДАН II.
24.10. 2023
18-21h
Научни Клуб (Културна Станица „Свилара“) Ђорђа Рајковића 6б. Нови Сад, Србија.
СУНЧИЦА ПАСУЉЕВИЋ-КАНДИЋ бави се поетским истраживањем медија. На антидисциплинаран начин оркестрира деликатно кореографисане соматске и семантичке интеракције са заједницама и просторима са којима се сусреће. Ствара интервенције на пресеку уметничког истраживања, кустоске и педагошке праксе где истражује методе одучавања, парадигме знања, праксе размене, сарадње и комуникације и како језик утиче на формирање идентитета и
знања у техно-еколошком окружењу које прожима вештачка интелигенција. Свој уметнички идентитет сагледава као флуидан трансформишући ток кроз који се одучава од устаљених норми и на ново учи са (не)људским светом око себе.
КРАТАК ОПИС ПРЕДАВАЊА
Предавање Уметнички начини гледања и креирања – Техно-еколошки алати за разоткривање света представиће како уметнички подухвати у оквиру техно-научних метода откривају мреже замршених односа живог света који нас
окружује и поспешују разноврсне облике сарадњи и коегзистирања.
ПРЕДАВАЊЕ ДАН III.
28.10. 2023
18-21h
Научни Клуб (Културна Станица „Свилара“) Ђорђа Рајковића 6б. Нови Сад, Србија.
ДАРИЈА ДРАГОЈЛОВИЋ (1996, Краљево). Завршила је мастер студије на Академији уметности у Новом Саду, департман ликовних уметности, смеру сликарство. Основне студије је завршила на Филолошко – уметничком факултету
(ФИЛУМ, Крагујевац), одсек – зидно сликарство, у класи професора Горана Ракића. Реализовала је девет самосталних изложби као и учешће на више групних, на територији Србије. Учествовала је на ликовним колонијама и стручним праксама у
области конзервације и рестаурације културног наслеђа, као и уметничким пројектима попут Померај у Коду (2021), Код у уметности (2022), Гете – На истом задатку (2021), На унутрашњем мору (2022). Уметничка директока пројекта Уђи – унутра, реализованог у сарадњи Стеријиног позорја и удружења грађана Реактор. Стипендиста је Доситеје – Фонда за младе таленте 2019/2020. године коју додељује Министарство омладине и спорта Републике Србије. Члан је СУЛУВ-а и Шок ЗаДруге (MMC Led Art), у оквиру које је од 2021. године један од уредника ликовног програма. Од 2021. Године, активно учествује у свим пројектима које спроводи MMC “Led Art”. Ангажована је више пута за писање кустоских текстова и уређивање публикација, индивидиуално и у склопу MMC “Led Art-a”. Живи и ради у Новом Саду.
КРАТАК ОПИС ПРЕДАВАЊА
У свом раду се претежно усмеравам на проблематике које се тичу индивидуалног и колективног става према природним феноменима који се суочавају са утицајем антропоцена. Како је та тема генерално активна и даје мноштво предикција о последицама, разних социолошких и научних статистика, увелико је и активна у уметничким праксама. Из тог разлога, на предавању ћу представити анализу личног приступа у раду, који није конкретно Bio art (уметност), али садржи начела и референце које се могу пронаћи у приступу уметника и уметница који су из тог поља уметности. Колико су значајне научне чињенице, како се могу инволвирати у уметничко истраживање и продукцију? На који начин можемо приступити избору материјала и колико наша животна средина нас ограничава или подстиче да у свом уметничком приступу будемо еколошки освешћенији?
Сматрам да је главни мотив Био Арт-а (уметности), као савремене уметничке праксе која се развија рапидно, умножавајући своје приступе у складу са научним сазнањима, првенствено етичност према природи, односној животној
средини. У том случају, предавање ће бити базирано на личном полазишту у уметничком раду, могућностима/немогућностима да уметничка пракса буде етична према животној средини, и начинима и механизмима које увиђам на уметничкој сцени да доприносе овој теми.
