Млади и ментално здравље

Светски дан менталног здравља обележавамо десетог септембра.

„Очување и унапређење менталног здравља одмалена, у свим фазама развоја и посебно у адолесценцији има вишеструке бенефите и за конкретне особе и за друштво у целини“ – психолошкиња Јелена Вукичевић.

Адолесценција je период за раст и напредак, али је и време интензивних психолошких изазова и ризика по ментално здравље. Зашто је овај период посебно важан када је у питању реаговање и превенција, објашњава психолошкиња Едуцентра Београд Јелена Вукичевић.

Особа у развоју је појачано осетљива на све ризичне факторе који могу да наруше развој. Ризичних фактора је пуно и на разним пољима функционисања индивидуе – образовном, професионалном, породичном, вршњачком, парнерском, ширем социјалном, економско-политичком/државном… Неки од најчешћих проблема са менталним здраљем код младих могу бити емоционални проблеми и поремећаји (анксиозност, депресија), проблеми и поремећаји у понашању (деструктивност, самоповређивање, насилничко понашање, злоупотреба алкохола и дрога, ризично сексуално понашање и/или промискуитет, деликвенција), поремећаји исхране (анорексија, булимија). Ови проблеми, ако се не адресирају и не покрију адекватним третманом, у одраслом добу могу довести до усложњавања већ постојећих менталних болести или прећи у још озбиљније, или се завршити суицидом.

Често чујемо „шта младе спречава да потраже помоћ?“. Морамо имати у виду да се посебно код адолесцената и тинејџера јавља аутостигма, страх од осуде, исмевања. А ту су и финансијске баријере. Како би охрабрили младе на отворен разговор, неопходно је да створимо сигуран простор, наглашава психлошкиња Јелена.

Свака породица може, за почетак, почети од себе. Најпре, родитељи да се заинтересују за развојне фазе у којима им се деца налазе, да се едукују, разговорају са школским психолозима или онима у домовима здравља, из књига и приручника, па и своју децу, тинејџере, адолесценте на исто упуте. Покретања комуникације о томе како смо заиста је такође важна, као и практиковање активног слушања – слушање без прекидања саговорника, без давања инстант савета , а са препознавањем тога како се особа која говори осећа док нам говори. Проверавања да ли смо саговорника добро разумели, питање саговорнику шта можемо да урадимо за њега/њу или предлагање могућих решења без да иста намећемо. Ово је важно како у породици, тако и у школи, на факултету, пословном колективу, у здравственом систему.

У претходним деценијама, постигнути су одређени помаци у разумевању и прихватању менталног здравља као кључног аспекта. Појединци, организације и сервиси су допринели стварању атмосфере у којој ментално здравље више није табу као пре. Али још морамо радити на дестигматизацији тражења помоћи или подршке. А које то кораке је још важно предузети како би се ментално здравље унапредило, истиче психолошкиња Јелена:

Боље јесте и младе треба о свему томе доступном што више и чешће инфомисати и упућивати их и охрабривати их да те ресурсе обилато користе, као и да се удружују и делују „просветитељски“ на своју и наредну генерацију. Потребно нам је објективно и (само)критично сагледавање постојећег стања на пољу менталног здравља у заједници. Укључивање стучњака у јавне расправе када се планирају и доносе релавантни документи за унапређење менталног здравља у заједници, као и транспарентност и ажурност у процесу усвајања ових важних докумената. Усвајање и потом заиста спровођење у пракси стратегија развоја заштите менталног здравља, програма о заштити менталног здравља, националних стратегија о менталном здрављу, а онда и контрола и корекција истих, у најбољем интересу сваког члана заједницe.

Један од кључних корака у побољшању положаја младих у вези са менталним здрављем јесте оснаживање и уважање њихових вредности. Али оно најважније ипак недостаје.

Да би положај младих на пољу менталног здравља био добар неопходан је – одговор Државе, односно недостају системска решења за повећавање доступности и приступачности помагача на пoљу манталног здравља и бољи политичко-економски услови у којима млади живе, једном речју – недостаје одговорнији однос особа на позицији моћи према младима, закључује психолошкиња Јелена Вукичевић.

Подршку и помоћ могуће је пронаћи у Сазвежђу подршке. А ту су и важне линије.