Троловање и формирање негативних вредности и понашања
Твитер је негативно утицао на мене када сам имала 16 година, јер све што сам тамо писала постало је штиво за исмевање и вређање без икакве агенде и повода. А можда најгора реченица која ми је тамо била упућена, било је „убиј се“од стране непознате особе. У том тренутку мене је то већ кренуло онако да гуши, да ме тера доле и да у том неком смислу размишљам да ли је та особа можда у праву, иако је то особа која ме не познаје. Трол напади дешавали су се и мојим пријатељима, а који су се углавном састојали од увреда заснованих на физичком изгледу и интелигенцији. Често су долазили од анонимних корисника. У годинама када смо били најрањивији, троловање нам је рушило веру у себе – Јована Филиповић.
Ово нису изоловани случајеви. Јована Филиповић и њени вршњаци само су неки од многих младих људи који су постали мете троловања на интернету. Овај пример показује колико троловање може бити штетно по ментално и емоционално здравље.
Троловање као феномен, односно облик насиља у дигиталном добу, често се сматра безазленим понашањем, или се непрописно глорификује као слобода говора. Једна од кључних грешака лежи у томе што се у друштву игнорише чињеница да троловање превазилази границе слободе говора када се користи као подлога за говор мржње, претње и ширење штетних и деструктивних ставова, подстицање насиља. Они који прибегавају оваквом понашању често се крију иза лажних профила, избегавајући одговорност и правне последице за своје речи.
Након трагичних масовних убистава, сведочили смо забрињавајућем “тренду” прављења лажних профила од стране деце и малолетних лица, величању убице и самог чина. Намеће се питање, шта се крије иза потребе деце за испољавањем оваквог ризичног понашања и насиља на интернету? Психолошкиња Јелена Вукичевић објашњава зашто су тинејџери посебно томе подложни.
У ситуацијама оваквих трагедија, није необично да се јавља такозвана емоционална или понашајна ´зараза` код оних који су, сасвим могуће, већ компромитованог менталног или емоционалног стања. Kроз активности на друштвеним мрежама, узимањем улоге за или против долази до `пражњења´ емоционалног набоја, фрустрације… и остаје осећај да се постигло оно што је особи било потребно – нешто је одиграла или се вентилирала, на пример. Kод тинејџера се овакво понашање може испољити због карактеристика психо-социо развоја у којем су: ролеркостер осећања, недозреле егзекутивне функције, истраживања могућих положаја у друштву. И с тим у вези тестирања, па и пробијања граница, егоцентризам, односно то уверење и осећај да су њихове мисли, осећања и понашања јединствени и важни свима око њих – замишљеној публици, као и задовољавање потребе за моћи.
Од потребе за реакцијама вршњака до наношења штете другима
Поред тога што тинејџери теже да се уклопе у вршњачку групу како би били прихваћени, шта су још могући мотиви генерације З, али и других генерација да показују понашање као што је троловање?
Kод тинејџера, троловање иде из потребе да се у вршњачкој групи има задовољавајући статус/моћ, а која се задовољава на погрешан, лош начин – организованим нападом на појединца или другу групу. Неко то ради из досаде, неко тражи пажњу, неко тако гради свој друштвени утицај/позицију у друштву. Неки тако бране своја крута уверења, када осећају да им неко или нешто та уверења угрожава. Тролови су они људи који су несигурни, склони тражењу претеране стимулације, са антисоцијалним, нарцистичким и/или садистичким тенденцијама у понашању (овде се не мисли на поремећај личности), објашњава психолошкиња Јелена Вукичевић.
Популаризација насиља у друштву и на мрежама, уместо нулте толеранција на насиље
“На интернету се испробава и како се такво насилничко понашање котира код других. А што више корисника сматра да је понашање сајбер насилника добро, односно лајкује га, утолико га више подстичу да настави. И не само то, други га узимају као узор. Имамо дакле посла са ефектом опонашања“ – наглашава Kатарина Kачер у својој књизи „Сајберпсихологија“.
Дакле, када деца подржавају насиље и шире негативне ставове путем лажних профила и охрабрујуће коментаришу масовна убиства, то може довести до нормализације насиља и негативних вредности у друштву. Ово може имати дугорочне последице на формирање моралних вредности и понашања младих људи, како објашњава психолошкиња Вукичевић.
У друштву у којем је толеранција на насиље врло висока, у којем се насиље релативизује и у којем имамо информације из свих сфера друштва – од државних органа власти, преко институција, до забавног програма – не може се избећи да деца и тинејџери преузимају такве обрасце понашања и њиме постижу неке своје циљеве, задовољавају неке своје жеље. Нажалост, код доброг дела тинејџера данас, тежња ка популарности и потврђивању личне вредности преко друштвених мрежа је примарна, те се не либе да ураде шта год само да ту пажњу и популарност добију – од компромитовања самих себе садржајима које деле, преко излагања себе опасностима на интернету, до угрожаванаја другог тако што врше дигитално/сајбер насиље, наглашава психолошкиња Јелена Вукичевић.
Последице анонимности и недостатка контроле садржаја
Троловање на интернету је подстакнуто комбинацијом фактора као што су анонимност, непостојање културе цивилизованог говора и недовољна контрола садржаја. Анонимност пружа корисницима слободу да започну и одржавају овакво понашање. У одсуству одговорности и санкција, многи се ослобађају поштовања према другима и губе појам да су иза тастатуре људска бића. То омогућава да се шире штетни садржаји и да се врше напади на друге.
Најалармантније је то да многи који тролују уживају у својим поступцима, било да су награђени прегледима, популарношћу или чак новцем. То може довести до психолошке сатисфакције, осећаја моћи, доминације и испољавања фрустрација. Без адекватних ограничења, санкција и подршке у усвајању здравијих начина постизања циљева, младе особе могу структурално развити карактеристике антисоцијалног поремећаја личности, наглашава психолошкиња Јелена Вукичевић.
Претпоставља се да тинејџери због недостатка свесности често не промишљају о том узрочно последичном делу њиховог понашања. Психолошкиња Јелена Вукичевић објашњава које су још могуће последице ове врсте проблема у понашању:
Жртве троловања могу искусити различите емоционалне реакције као што су туга, депресија, узнемиреност, осећај понижености и кривице. Ове негативне последице могу утицати на свакодневно функционисање, укључујући поремећаје спавања, исхране, учења и обављања посла, као и повлачење из друштва и могуће развијање деликвентног или самоповређивачког понашања. Изложеност сајбер насиљу може озбиљно угрозити ментално здравље жртве и изазвати трауму. Чак и посматрачи троловања могу бити трауматизовани, што резултира сличним реакцијама као код жртава или се могу приклонити вршиоцу насиља.
Вертеров ефекат и подстицање идентификације с негативним примерима
Нека истраживања показују да медији имају моћ да подстакну младе на одређене облике понашања и начине размишљања након масовних убистава и других екстремних догађаја. Психолошкиња Јелена Вукичевић то потврђује истичући то да медији имају одговоност да етички извештавају како би се смањио ризик од негативних последица на младе.
Вертеров ефекат, поред извештавања о суициду, може се односити и на убиства и масовна убиства, а које пружа детаљне, непотпуне и необјективне информације, дели информације које нису од јавног значаја и романтизује догађаје. Посебно међу адолесцентима, постоји велика могућност идентификације с таквим информацијама, што може подстаћи жељу да изврше слична дела као начин решавања сопствених криза.
Препорука је да се медији фокусирају на унапређење менталног здравља, психосоцијалну подршку и превенцију насиља.
Родитељи и одрасли као критички ослонац или фактор ризика?
Након масовних убистава било је случајева претњи малолетника које су се односиле на напад на нечији живот. Деца и малолетна лица, како истиче психолошкиња Јелена Вукичевић не познају нормативне оквире и кривична дела, а као велики проблем у превенцији понашања и сузбијања насиља јавља се урушеност поверења у стручњаке и у систем. Изостаје и адекватна подршка родитеља.
Одрасли реагују на исте облике понашања различито у зависности од узраста детета, па тако: на најранијем узрасту, проблематичне облике понашања могу да игноришу или да умањују; на старијем узрасту/око пубертета, проблематичне облике понашања сматрају пролазном фазом/кризом одрастања и реагују на њх не на увек исправан начин (иако из добре намере и љубави) ; са 14 година нека од тих понашања по закону постају кривична дела и бивају јако кажњавана од стране одралслих у породици, школи, заједници у којој дете одраста.
Сузбијање троловања као велики изазов на Твитеру
Студије и истраживања, попут оних које је спровео BBC, откривају алармантне податке о све већем броју нових налога на друштвеним мрежама који подржавају и промовишу злостављање, а посебно мизогине ставове. Према истраживању BBC-а, чак 69% нових налога прати такве профиле.
Оваква понашања су изузетно штетна за ширу јавност, јер одржавају атмосферу високе толеранције на насиље и трауматизују сваког појединца у друштву који је изложен оваквим садржајима. Релативизација постојања насиља и његових последица има негативне последице по све нас и захтева хитне мере и ангажовање како би се супротставили овој све већој претњи. У циљу заштите друштва и стварања сигурнијег дигиталног окружења, неопходно је активно сузбијати троловање и промовисати културу поштовања и толеранције, наглашава психолошкиња Јелена Вукичевић.
Едукација је кључна за разумевање феномена насиља на мрежама. Потребно је информисати се о његовим карактеристикама и последицама путем релевантних извора.
Kада препознамо насиље, сачувајмо доказе, пријавимо насиље надлежнима. Након прикупљених доказа, можемо блокирати насилнике како бисмо заштитили себе и друге. Такође је важно одржавати приватност на друштвеним мрежама и ограничити контакте на познате људе из стварног света, закључује психолошкиња Јелена Вукичевић.
Троловање и друге облике дигиталног насиља могуће је пријавити Националном контакт центру за безбедност деце на интернету, као и Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал. На линку се налазе линије и контакти за психолошку помоћ.
Текст: Анђела Андријевић, Извор
Kампања “Припази на клик. Припази на тон” реализује се као пратећа активност програма у потреби да се јавност и представници/це медија информишу и едукују у оквиру области менталног здравља. Програм “Припази на клик. Припази на тон.” подржан је од стране Градске управе за спорт и омладину Града Новог Сада – Kанцеларија за младе.
Фото: unsplash.com
