Статистика показује одређене резултате када је реч о доходку појединца и његовом економском положају, али какав је заиста њихов економски положај у реалности?
Иако статистика јасно показује одређене бројке у погледу пораста доходка становништва и побољшању животног стандарда, делује да се у нашој земљи, као и на простору читавог Балкана све теже живи. Разлог за то јесте пре свега економска криза произашла пандемијом вируса ковид-19 чије последице осећамо првенствено у великом порасту цена готово свих добара, па и основних животних намирница. На то утиче свакако и глобална политичко-економска дешавања која понекад постају затегнутија чиме се и наш економски положај погоршава.
ПРОСЕЧАН ЖИВОТ
Да би се дошло до одређених статистичких података као што је чувени износ просечне плате, неопходно је да се спроведу истраживања и изврши рачуница. Проблем који се овом приликом јавља огледа се у чињеници да се приликом вршења статистичких истраживања користи аритметичка средина за израчунавање показатеља која не даје реалне и прецизне резулате. Наиме, уколико рачунате износ просечне плате аритметичка средином ће се за јединице узети плате од 1 000 евра, 500 евра и 1 евро, те ће просечна плата једног Србина бити 500 евра иако имамо и оне који примају само 1 евро.
Невезано за овакве техничке проблеме, изван бројки, научних претпоставки, политике и медијских кампања, да бисмо разумели просечан живот једног човека и сагледали његов реални положај у друштву, потребно је да изађемо изван текстова и бројки и да одемо међу те људе и у њихов свет. Уколико се прошетамо по српским општинама, изузев четири највећа града, мада су и у њима многе појаве уочљиве, видећемо незадовољне људе. Највише је оних потресених многобројним бурним историјским догађајима, нарочито из деведесетих година, од којих су многи пред пензијом и баш у периоду кад им је мало остало до ње остали без посла. Поред тога, видећете људе који осмишљавају безбројне начине како би дошли до зараде и прехранили своју породицу, у које спадају и они који се либе да обављају неке делатности на “црно” попут превоза таксијем. Ако зађете мало даље, и одете рецимо на пијацу, видећете ратаре који нису задовољни ценом својих производа и купце који за хиљаду динара једва могу себи да обезбеде намирнице за један оброк.
ПОСЕБНЕ КАТЕГОРИЈЕ
Приликом анализирања економског положаја појединца у нашој земљи, а и у било којој другој земљи, на једном од првих места морамо имати у виду посебне категорије појединаца односно потрошача. У њих спадају пензионери, студенти, вишечлане породице са малом децом, као и лица са посебним потребама. Ако пођемо од пензионера, несумњиво је да се у последње време њима даје велики број подстицаја с обзиром да постоји велики удео пензионера у свеукупном становништву. Ипак, не сме се занемарити да пораст цена утиче и на њих, а да постоји велики број оних којима су пензије минималне и једва довољне за намирење основних обавеза попут плаћања рачуна и куповине лекова. Са друге стране, млади део популације се суочава са бројним препрекама у намирењу потреба које су највеће у најмлађим годинама. Са тим се суочавају и млади који су већ запослени и на путу су до стицања сопствених некретнина и стварања породице. Међутим, тешко је одговорити на питање да ли су њихови проблеми већи или једнаки проблемима студената који најчешће живе од стипендија и од примања њихових родитеља. Чињеница је да су у протеклима месецима порасле станарине, да је пораст цена утицао на то да студенти теже могу доћи до намирења основних животних потреба и куповине намирница. Самим тим они теже могу себи да приуште путовање, излазак, куповину неких стари које су усклађене са њиховим интересовањима, што је свакако важно у младим годинама. Постоје и ту неких подстицаја и олакшица за младе, али треба се запитати колико су иста реална и ефикасна. Након свега до сад изреченог јасно је и да вишечлане породице са малом децом не наилазе на адекватан економски третман у друштву с обзиром да наталитет све више опада, а овакве породице једва успевају да намире основне потребе, а камоли да имају средства за нека породична задовољства попут летовања. За крај овог дела споменућу и лица са посебним потребама која свакако данас остварују више права него неколико година раније у односу на могућност запошљавања, али у нашој земљи не постоји систем према коме би одређена државна средства ишла овим лицима која нису запослена или због свог стања не могу бити запослена.
СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ
Идеја социјалног осигурања има за циљ да друштво, односно држава пружи помоћ и подршку онда када је то потребно одређеним члановима друштва. Та идеја заснована је на идеји помоћи и солидарности социјално угроженим категоријама. По мом мишљењу, адекватан систем социјалног осигурања не иде у прилог само појединцима који су угрожени, већ целокупном друштву и држави. Да бисмо имали младе и перспективне људе који хоће да своју будућност граде у овој земљи, неопходно је да се стара о њиховим потребама. Да бисмо имали већи наталитет и здраве породице, неопходно је да се у виду имају све здраве потребе породице, а не пружање понеког подстицаја којим се породице искључиво могу прехранити. Такође, да бисмо градили здраво и солидарно друштво, неопходно је да се не изгубе из вида ни оне категорије које због свог здравственог стања нису у могућности да друштву ставе на располагање све своје капацитете. Стога је за здраво друштво важно да хуманост и солидарност буду неопходни делови економске политике једне земље.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
