Традиционално компанијско право познаје многобројне теорије о циљу привредног друштва и о интересима које треба уважавати. Има ли у том смислу места интересима друштва у погледу здраве и одрживе животне средине?
У компанијском праву не постоји теорија коју једино прихватамо када говоримо о циљу привредног друштва и интересима које треба заступати. Не улазећи у теоријско разматрање постојећих теорија о компанијском праву и привредном друштву (колоквијално фирми, предузећу) размотрићемо шта све може бити циљ привредног друштва и које интересе треба заступати. Све то је у циљу расветљења одговора на питање које је јако актуелно у модерном свету,а које се односи на то да ли постоји одговорност компанија према друштву у целини, па тако и према животној средини чији значајни загађивачи управо јесу компаније.
ШТА ЈЕ ЦИЉ КОМПАНИЈА
За већину од нас када помислимо на компаније везујемо за њих искључиво економски аспект и економске циљеве компанија. У складу са тим, помислимо да је искључиво циљ компанија стицање добити и богаћење. Циљ компанија свакако јесте стицање добити и богаћење улагача, али да ли је то искључив циљ? У складу са модерним тенденцијама у компанијском праву, вероватно да би уврежено схватање било да то ипак и није случај. Конкретног одговора на то питање нема, али свакако да постоји више теорија које у постојању компанија виде и неке друге циљеве. Тако да, поред стицања добити, циљ компанија јесте и задовољење потребе крајњих корисника и потрошача. Поред тога, циљ компанија јесте и развијање тржишта и привреде, како на националном, тако и на глобалном плану. Сам тај развој доприноси томе да корисници добити не буду само конкретни улагачи компанија и саме компаније, већ и сваки појединац учесник на тржишту.
ИНТЕРЕСИ КОЈЕ ТРЕБА УВАЖИТИ
Слично претходном, уколико бисмо и о овој теми зашли у теоретска разматрања, дошли бисмо до бројних теорија. Суштина сваке од њих крије се у одговору на питање да ли треба уважити само интересе улагача, тј акционара или чланова друштва (примарних стејкхолдера, носиоца интереса) или треба уважити и неке друге интересе? При том, мисли се на интересе шире друштвене заједнице, као и недоминантнијих појединаца у оквиру компаније. Тако, не треба мислити само на интересе улагача и чланова управе, већ и на интересе запослених. Поред тога, интереси потрошача јесу они које компанија увек треба имати приликом доношења пословних одлука. У вези са тим још један од важних јесте интерес шире друштвене заједнице, који се огледа и кроз заступање интереса друштва за одрживом животном средином. Иако би неки заговарали теорију према коме је компанија ентитет који треба да уважи само интересе улагача, због утицаја који свака компанија има на привреду и тржиште, а и на друштво с обзиром да на то какви су тржишни услови утичу на друштвене прилике, неопходно је да компаније имају у обзир и друге интересе (интересе других стејкхолдера).
ЖИВОТНА СРЕДИНА И КОМПАНИЈЕ
У Европској Унији ово питање је уведено у разматрање доношењем Зелене књиге где је у форми препорука државама чланицама стављено да знања да компаније на њиховом тржишту треба да имају у виду и одрживост животне средине. Економске кризе знају да ово питање потисну у други план, али ипак ова инцијатива је резултирала тиме да се на националном нивоу уводе правила којима се контролише утицај компанија на животну средину, а тиме предвиђа и обавеза компанија да поступају у складу са одрживошћу животне средине. На нивоу Европске Уније, што може да има и шири утицај, постојале су инцијативе и о доношењу обавезујућих правила којима би се као један од циљева компаније дефинисао и одрживост животне средине. Овакав концепт заправо јесте приступ друштвене одговорности компанија. Глобализација и развој друштва, као и многобројне околности доприносе томе да многе чиниоце не можемо схватати на исти класичан начин. Из тог разлога и саме компаније не могу се више схватати као радионице у којима се ствара профит, него као и значајне факторе не само тржишта, него и друштва као целине. Уз то, овде би се остварио и циљ смањења загађења животне средине коме свакако највише доприносе компаније. Отуда, без обзира на економске кризе и нове друштвене околности, врло је вероватно да ће и сам теоријски и законодавни приступ још конкретније ићи у прилог ограничавању слободе компанија на тај начин што би оне водиле рачуна о одрживости животне средине.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
