Већ почетком децембра окићени излози, украси у продаји подсећају нас на приближавање новогодишњих и божићних празника. Празници јесу украси, колачи и поклони, али шта је све оно што чини празнике?
Крај године означава традиционални и свечани завршетак старе календарске године и дочек нове у празничном расположењу. У том раздобљу, иако је и ту традицију мало пореметила скорашња пандемија, сви смо у журби. Сводимо рачуне, сачињавамо извештаје и билансе како бисмо се што боље припремили за нови почетак. Онда славимо и читав почетак године посвећујемо празницима који подразумевају окупљање породице. Шта све за нас чине празници?
ПРИПРЕМЕ
Као што рекох, већ почетком децембра радње нуде у продаји новогодишње украсе, јелке и пакетиће. Такође, креће се са новогодишњом расветом и украшавањем градова. Ту су и празничне наградне игре, углавном ново празнично паковање шољица за кафу. Онда полако долази време наших припрема за празнике, а то подразумева потрагу за украсима које ћемо да купимо, осмишљавање начина на који ћемо окитити наше куће. На ред долазе и наши планови за слављење Нове године, и породични договори где ћемо се окупити за Божић. У том делу размишљамо и о храни и колачима које ћемо спремити, и о традиционалним јелима без којих ове празнике не можемо замислити. С обзиром да је код нас тад увелико време јесењих и зимских слава, у припреме спада и припремање тих породичних окупљања. Како је крај године, завршавамо извештаје на нашим пословима, трудимо се да што више завршимо како бисмо нову годину започели, не само календарски, него и пословно. Деца у школама и вртићима припремају се за представе и за што лепши дочек предстојећег распуста.
НАШИ ПЛАНОВИ
Сваки крај године значи и нове планове за свакога од нас. Помало смешно звучи, али сви се ми у том периоду сетимо да од наредне године требамо да смршамо, нађемо дечка/девојку, нађемо посао, завршимо неку школу, започнемо нешто ново. Некако нас крај године инспирише да кажемо да је многим стварима крај. Али заправо често не буде тако. Свакако крај године требамо да искористимо за наше личне ритуале, наше завете и свођење рачуна. Да можемо да будемо бољи, наравно да можемо. Да увек можемо да се усавршавамо, наравно да можемо. Зато, колико год смешно да звучи, треба остварити неке планове и завете. Треба се запитати каква нам је била прошла година, шта нас је научила и како и где да идемо даље. Просто, морамо извући поуке из наших грешака, из онога што нам се десило, а није требало и нисмо смели, из свега доброг што треба увек у животу памтити и са осмехом се сећати ретких изузетно срећних тренутака у животу.
ШТА ЧИНИ ПРАЗНИКЕ
Када питамо људе шта чини празнике, свако ће рећи нешто различито. Деца би рекла да празнике чине новогодишње јелке, украси, пакетићи и поклони. Други би рекли да су празници превелики рачуни. Неки би пак рекли да празнике чини породица која се ретко окупља, па у тим тренуцима има јединствену прилику. Празнике можда највише чини нада и осећај важности. Некако сви у том периоду помислимо да су нам животи шаренији него што су иначе, и сви пожелимо да будемо истински добри и срећни, и пожелимо да волимо људе око себе и будемо вољени. Тако да, празници су пре свега осећај који у нама буде. Нису ни у датумима, ни у јелкама, ни у поклонима, већ у ономе што могу у нама да произведу. У свакодневици која не пружа неку боју, људима који не пружају неко саосећање, празници нас на трен одвуку на неку другачију планету. За време празника неко се можда сети и угрожених и оних који немају могућност да те светле тренутке обележе. Зато, хришћански речено, празници у нама су пре свега вера, вера у неку светлију будућност, вера у нас боље, вера у боље људе, вера у боља времена. И макар да та вера траје само недељу или две, или месец дана, чини да се осетимо тако лепшим и светлијим, да вреди сматрати крај године и њен почетак, најлепшим периодима које има.
Текст: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
Фотографије: UNSPLASH.COM
