Крајем децембра 2021. године завршен је консултативни процес поводом доношења Закона о радној пракси. Након објављивања извештаја о јавној расправи, а у контексту процеса председничких и парламентарних избора који су трајали готово годину дана, нацрту закона се губи сваки траг. У последњем периоду поново се извештава о радним праксама и доводи у питање неопходност законског уређења ове области.
Практиканти и даље без права – Где је Закон о радној пракси?
У сусрет Међународном дану практиканата који се обележава 10. новембра, питамо где се изгубио Закон о радној пракси и шта се у међувремену десило на европском нивоу?
Спроводи се ревизија Препорука ЕУ о квалитетном оквиру за спровођење пракси
Европска комисија се 2021. године обавезала да ће ојачати примену Стуба социјалних права у државама чланицама Европске уније (ЕУ) и осигурати лакше суочавање са постојећим и будућим изазовима у домену рада и социјалне сигурности у наредној декади. На самиту у Португалу представници ЕУ институција, организација цивилног друштва и других актера у овој области обавезали су се да ће до 2030. године минимум 15 милиона људи бити избављено из ризика од социјалне искључености или сиромаштва. У том контексту, у току је ревизија документа ЕУ Препоруке о квалитетном оквиру за спровођење пракси, усвојеног пре осам година. Анализа тренутног стања показује да тек неколико чланица ЕУ примењује минимум критеријума који су потребни да би радне праксе биле квалитетне. Стога, у контексту јачања положаја практиканата и са већим акцентом на процес учења, предлаже се проширивање елемената квалитета праксе. Неки предлози односе на каријерно вођење и саветовање, праћење личног развојног плана практиканата, обавезног социјалног осигурања и надокнаде за рад најмање у висини минималне зараде.
Европски форум младих предводи иницијативу за квалитетније радне праксе
Европски форум младих (ЕYФ), као кровна организација која се залаже за права младих на европском нивоу, своје активности је усмерила на заговарање за квалитетније радне праксе са акцентом на њихов финансијски аспект. ЕYФ ће ове године обележити Међународни дан практиканата протестом испред Европског парламента где ће захтевати забрану неплаћених радних пракси. Друга, не мање битна инцијатива (Fair Internship Initiative) обележиће дан практиканата онлајн панелом где ће представити најновије податке о економском положају и статусу практиканата.
Каква је ситуација у Србији?
У погледу квалитета радних пракси које похађају млади, ситуација је нешто боља него ранијих година, али је и даље веома неповољна.
Такође, додатно питање, на које не знамо одговор јесте који уговор потписују млади на радној пракси? На непостојање адекватне уговорне форме за ову сврху, јасно су указивале претходне анализе, а као одговор на то радна група за радне праксе припремила је и Нацрт закона о радној пракси. Иако последња верзија Нацрта закона одговара на велики број стандарда квалитета радних пракси (успостављен систем менторства, постављени циљеви учења, временско ограничење, постојање потврде о обављеној пракси), то није случај са финансијском надокнадом. Као што показују подаци, велики број младих који су похађали програме праксе наводе да нису добили никакву надокнаду.
Додатни увид се стиче из података Кровне организације младих Србије, према којима, такође, свега 26% младих наводи да су на пракси добијали надокнаду. Међутим, у овом истраживању је уведено додатно питање о томе колика је та надокнада била, из чега је уочљиво да је око трећине младих који су плаћени, добијало надокнаду мању од 15.000 динара.
Постојеће решење у Нацрту закона о радној пракси јесте да надокнада буде 70% минималне зараде. Тај износ ће, од 2023. године, у просеку износити око 28 хиљада динара. Млади у Србији (и у Европи) су диспропорционално више у ризику од сиромаштва, у односу на старије. То се односи и на младе који су у радном односу, што додатно забрињава, јер би рад требало да представља један од главних механизама за излазак из сиромаштва. Неадекватна надокнада за рад, рад на црно, непокривеност социјалним осигурањем утичу на то да квалитет рада буде неповољан за младе. У том контексту, радне праксе које нису квалитетне, које не пружају адекватну сигурност, држе младе на дну социјалне лествице и не омогућавају њихов професионални развој.
Бројни су аргументи због чега ово никако не би смело да буде усвојено решење, на које је указивано у претходним анализама. Такође, Комитет Уједињених нација за економска, социјална и културна права је у свом разматрању трећег периодичног извештаја Републике Србије о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима почетком године, изразио забринутост што су „млади који похађају програме пракси плаћени мање од минималне зараде и често раде у лошим условима“. Како онда оправдати постојеће предложено законско решење? Додатно, како оправдати предложени износ надокнаде за практиканте у контексту растућих трошкова живота?
Питање радних пракси и њиховог регулисања не губи на значају имајући у виду са једне стране њихов потенцијал за учење и стицање радног искуства, а са друге стране огромну претњу по злоупотребе младих. Имајући то у виду, Београдска отворена школа се већ годинама залаже за квалитетне радне праксе, које заиста могу да буду одскочна даска, а не кочница у каријерном развоју. У складу са тим креирали смо сет препорука које могу да побољшају положај младих на тржишту рада, а који се могу наћи овде.
За крај, преостало нам је да пожелимо срећан Међународни дан практиканата и поставимо питање доносиоцима одлука – Где се изгубио наш Закон о радној пракси?
Извор: Стартуј
