Жена у Великом рату

Готово сваке године у време годишњице Сарајевског атентата јавност се присећа хероја Великог рата. Трагичне приче, тужне судбине сељака и непојмива страдања једног народа поново улазе у друштво као подсетник да се такво страдање више никада не сме поновити.

Даница Јовановић, фото: ризницасрпска.нет

У албуму успомена Великог рата налазе се странице које крију приче о судбинама жена чије је снове прекинуо Велики рат увукавши их у свој смртоносни вихор.

Ленка Рабасовић

Након што је Ленкин брат Цвијо тешко рањен у борбама код планине Сувобор 1916. године, Ленка одлучује да се придружи комитском одреду који је великим делом био састављен од комита војводе Војислава Танкосића.
До тада чобаница, Ленка је врло брзо овладала руковање оружјем и заједно са комитама бранила села у подножју Таре од злочина окупатора.
Своју неустрашивост Ленка је показивала свакодневно, те је убрзо постала курир комитских чета.
О Ленкиној величини говори и сведочење да је управо она спасила аустријске заробљенике од стрељања. Веровала је да иако су на супротним странама ратног поља, сви имају једнака права на живот.
У рату је више пута рањавана, а вест о ослобођењу примила је заједно са вешћу о смрти брата.

Јелена Шаулић

Када је као једна од најмађих полазника учитељске школе Јелена Шаулић добила премештај у Призрен, није ни слутила да је само пар месеци дели од почетка Великог рата и краја свих њених девојачких снова.
Након напада бугарских одреда 1917. године на кућу Шаулића, убиства мајке и чланова блиске породице, Јелена одлучује да се са оцем придружи комитама Косте Војиновића.
Активно је учествовала у Топличком устанку, након чијег слома одлази у Црну Гору где упознаје Бошка Бојовића за кога се удаје након рата.
Записи из њеног дневнике сведоче о унутрашњим превирањима и стравичним сликама рата са којима се свакодневно сусретала.
Нажалост, Јелена није дуго живела у миру. Тешке борбе и рањавања оставила су велики траг на њу. Умрла је 1921. године, оставивши са собом недосањане учитељске снове. Посмртно је одликована Карађорђевом звездом са мачевима.

Даница Јовановић

Након слома војске Оскара Поћорека на Церу, забележени су масовни злочини над становништвом Мачве.
Са друге стране реке, одмазда се прелила на виђеније Србе. Тако је у Срему 1914. године наложено стрељање академске сликарке Данице Јовановић. У тренутку када је донета пресуда Даница је имала само двадесет седам година. Свој ангажман у удружењу српских студената у Минхену платила је животом.
1944. године у Петроварадину пронађена су документа царске полиције која су се односила на студенте пореклом из Србије. Уз име Данице Јовановић стајало је „опасна Српкиња“.
Школовала се у Београду и Минхену, где је на њу велики утицај извршио немачки импресионизам. У своју уметност уносила је динамичне, симболистичке слике. Данас, њене слике се чувају у Галерији Матице српске, Народном музеју у Београду, али и родној Бешки.