Делује да је међу људима, нарочито младима све мање вере у живот, као и воље и инспирације да нешто конкретно ураде са својим животом. Неадекватни циљеви, неадекватни узори постали су свакодневица младих, а они који се ипак труде и представљају изузетак неретко се тешко сналазе да остваре своје циљеве. У шта онда млади данас верују и у шта могу да верују?
Свесни смо да је у модерном добу у ком живимо све дигитализовано и убрзано, али остаје нам велика количина времена са којим не знамо шта ћемо. Можда је човеку олакшано да путује, да спреми храну, поспреми животни простор, чује се на даљину са другима, али делује да му је решење тих "техничких " проблема увело доста других проблема у живот. Млади живе у модерном и брзом времену, где је појам постепености и стрпљења непознат. Опет, важно је напоменути да је то време сурово, да свако гледа себе и свој интерес, те да млади немају довољно простора да се одразе, а и уче се да буду сурови попут времена у ком живе.
ПРОБЛЕМ БУДУЋНОСТИ
За земље у развоју, каква је и наша земља, слободно можемо рећи, млади немају довољно простора како би обезбедили своју будућност. Пођимо од тога, да нема довољно радних места ни за њихове родитеље ни старије, тек да би они имали довољно простора да очекују неко радно место, да не говоримо о томе да очекују неку адекватну зараду. За запослење и успех сналазе се само они најбољи који се доста тога одрекну да би успели у својим циљевима, па чак и њима не можемо да кажемо да ће бити загарантована будућност. Још да споменемо да у земљама у којима је присутна корупција, а таква је слободно можемо рећи и наша, познато је да постоје они који имају "сигурна" места после образовања (а то образовање често буде непотпуно).
Зашто се све ово спомиње? Зато што када већина примети да се не вреднује рад и успех, већ нешто друго и да неко чак после много уложеног труда може да изгуби битку, сви изаберу неки други пут и дигну руке од труда и рада. То доводи до тога да имамо "беспослене" генерације, без иједног циља, сна, осећања и победничког духа.
ЛАЖНИ УЗОРИ И ВРЕДНОСТИ
Последица тога да од родитеља и окружења, па и од медија, одмалена слушају како немају шансе, како требају да "јуре" везе, паре, лаку зараду, политичке партије, јесте управо у томе што млади имају погрешне узоре. "Паметне" су звезде ријалити програма, популарне певачице лоше музике, певачи повезани са криминалним групама, јутјубери, професионални играчи игрица. То су све "паметни" људи који су се изборили за себе и који раде "кул" ствари, имају пуно пара и живе сан.
У вези са тим, споменимо и то да данас имамо јасно профилисан тип личности девојке каква треба да буде, јер ако не испуњава те "стандарде" не може да се избори за адекватно место у друштву. Та девојка модерног доба, треба да има што краће одело, уске панталоне, кожне ствари, високе потпетице, дугачке нокте, и пуно шминке. Пожељно је да буде подвргнута некој пластичној операцији и да буде што слободије и отвореније обучена, а да јој такво буде и понашање. Овде се треба оградити да се напред реченим нема за циљ да се било ко вређа, већ да се оспори тренд у друштву. Тужно је када девојчице пластичним операцијама хоће да мењају лице и делове тела, када мале хоће преко времена да постану жене. Још је тужније да је највећи тренд филтер на Инстаграму и циљ да слика изгледа што неприродније, јер то је и лепше. А у овој причи највише могу да страдају они који су другачији и који неће да се придруже тим друштвеним правилима. Они наилазе на осуду, на то да су неподобни и до тога да почну да мисле да су они проблем.
КАКО ВЕРОВАТИ
Не знам да ли је проблем у времену, у технологији, у томе што је све брзо. Можда је и до тога што се данас од човека очекује да може све, па то доста исцрпљује његову енергију. Шта је довело до тога да млади више немају веру? Осамдесетих година млади су писали песме и све су биле инспирисане љубављу и сентименталношћу, данас је свака песма коју млади воле инспирисана криминалом, женама сумњивог морала, патњом, пропашћу. Могуће је да ту у музици видимо одраз времена у ком живимо. Просто све око нас се испунило нечим негативним и данас више није нормално бити нормалан.
Како веровати када ће вам се на ваш труд и нормалност исмејати и вршњаци и свет? И треба ли да тако безвољно и мрачно изгледају младе генерације?
У шта млади требају да верују није тешко одговорити и сасвим је рационалан одговор. Требају да верују у љубав, у образовање, у труд, у рад, у људе (ето шта је и најтеже). Свако од младих треба да има своју визију живота и да се за њу бори и да кроз ту борбу научи основне животне лекције. Свако од младих треба да научи да у другом човеку види живо биће, а не ствар и свој интерес. А у животу да гледа дар и прилику, а не писту по којој може да "зеза кризу" ( а о другачијим младима који имају свој сан видети на линку http://omladinskenovine.rs/category/uspesni-mladi-ljudi/)
ПОРУКА ЗА КРАЈ
Ако се овако настави, и они који су другачији и труде се да буде другачије, изгубиће веру и наду. Постаће део масе. Треба се запитати колико је међу људима бораца и ратника који ће упркос свему да се изборе за свој сан и своју личност и још више се треба запитати колико је ту хумано уз одавање почасти таквим људима. Зато остаје можда нада да ће временом добро победити зло у суровом и брзом времену, да ће се више трудити да образују младе од малих ногу, да ће они бити другачији, јер свака генерација треба да представља нову шансу за свет. А какво год да је време, у сваком времену треба да постоје људи.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: UNSPLASH.COM
