Свако је негде чуо за термин међународни злочин и међународни криминал, али ови термини нису довољно разјашњени у јавности. Међународни злочин везан је и за кривична дела која су извршена у ратним сукобима, али и за сваки вид криминалитета који подразумева елемент иностраности.
Међународни злочин је термин којим се у правном и практичном смислу бави међународно кривично право као грана права и правне науке. Ова грана права настала је са циљем да се процесуишу вршиоци злочина на међународном нивоу. Најпре је интенција била да се казне главни кривци одговорни за настанак великих ратова у 20. веку,али временом је и ова грана права и сам међународни злочин попримио другачији карактер. Све већа глобализација и интернационализација, могућност повезивања више земаља, размена ресурса на међународном нивоу доприноси да су међународно кривично право и међународни злочин актуелни како у време мира, тако и у време рата.
СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО У НИНБЕРГУ
Сматра се да је можда највећа инспирација за настанак ове гране права и омогућавање да се на глобалном нивоу процесуишу учиниоци кривичних дела са иностраним елементом пронађена у Другом светском рату. Овај период "заслужан" је и за схватање о значају људских права и побудио је свет да донесу многе конвенције и предузму кораке како би се обезбедио међународни мир ( о људским правима више на линку http://omladinskenovine.rs/2021/09/01/ostvarivanje-ljudskih-prava-u-modernom-svetu/ ). Ово из разлога што су се у овом периоду десили такви злочини и зверства који су до тада били незапамћени. Иако се ова област почела развијати и пре, пре свега кроз оснивање и активност Међународног комитета Црвеног крста, сматра се да се почетак и прави развитак ове области десио са суђењем у Нинбергу.
Суђења у Нинбергу су организована како би се осудили сви они који су били главни за мноштво злочина који су извршени под покровитељством Трећег Рајха. Свима је познат Геринг који је био један од више оптужених у овом процесу у коме су се поред војних команданата нашли министри , уметници (архитекта), и теоретичари расне идеологије (правницима можда познат Адолф Розенберг). Међународни војни трибунал који је основан ради спровођења ових суђења полазни је основ за настанак и развој међународног кривичног права. Утврђени су и "нинбершки принципи" који су зачетак гране права која се заснива на томе да је међународни злочин такође злочин, и да свако ко је у њему учествовао мора да одговара (текст нинбершких принцпа може се наћи на сајту https://wikipredia.net/bs/Nuremberg_Principles). Оно што се овим суђењима ипак замерало је непостојање унапред утврђених међународних кривичних дела ("нема казне без закона", односно нико се не може казнити за неко дело ако оно претходно није регулисано неким прописом), као и непостојање утврђених правила доказивања.
МЕЂУНАРОДНИ ЗЛОЧИН ДАНАС
Иако су након Другог светског рата предузети бројни кораци и донети бројни међународни акти које је већина земаља света ратификовала и под њиховим утицајем креирала своје законодавство, свет се ипак није много променио од тада. Ратови су и данас стварност. Па шта је то везано за ратове што нас асоцира на међународни злочин? Пре свега, сваком од нас падне на памет геноцид, масовна убиства, протеривање, уништење културних споменика, уништење објеката... Све ово може бити геноцид, а може се подвести и под ратним злочини, злочини против мира и злочини против човечности. Нашим Кривичним закоником и међународним конвенцијама широко су и такстативно набројане могуће радње извршења ових дела.
Невезано за то, свесни смо да је данас свет "велико насеље", па постоји велика повезаност у трговинском, пословном и културном смислу између земаља. Управо то омогућава да се нека дела изврше, а да у погледу субјекта, објекта или места извршења обухватају две или више земаља. Трговина људима, међународна продаја наркотика, кријумчарење, тероризам, све су то дела која имају у себи елемент иностраности.
Данас је највећи напредак постигнут доношењем Римског статута Међународног кривичног суда и његовом ратификацијом у коме су прописана правила од највећег значаја за ову област, а од великог значаја је и Статут Међународног суда правде.
ШТА ЈЕ ПРОБЛЕМ
Проблем је у томе што само међународно кривично право поред тога што свој настанак "дугује" државама, представља препреку суверенитету истих. Са друге стране, постоје интереси великих сила које не прихватају саму идеју кажњавања међународног кривичног злочина из неких сопствених интереса. Највеће силе попут Америке нису потписнице Римског Статута и знатно отежавају развој ове области. Такође, оснивање неких трибунала попут Међународног трибунала за Руанду, као и Међународног трибинула за бившу Југославију.
Поред свега тога, у свести људи не постоји јасна слика шта представља међународни злочин, а како је област међународног права погодна манипулацијама, могуће су манипулације неким од ових злочина (пре свега ратних), попут негирања геноцида или оптуживања за њега. Ипак, међународно кривично право, нарочито у модерном свету, је неопходна и значајна област која пружа сигурност у свету глобализације.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: unsplash.com
