Пандемија вируса корона значајно је убрзала и појачала проблеме који постоје у адолесценцији, један је од закључака, до којих су дошли стручни говорници трибине „Пандемија и ментално здравље младих – врх леденог брега“, а затим су понудили и решења ових изазова.
Тражити помоћ јесте одлика снаге, а не слабости
Трибину је, у онлине формату, организовао ЕУ инфо кутак Ниш, у сарадњи са Центром за промоцију здравља Института за јавно здравље Ниш, а учествовали су др Чедомир Шагрић, начелник Центра за промоцију здравља, Никола Божановић из Клуба за оснаживање младих 018 – КОМ 018, као и полазници овог клуба.
Одрасли су на пандемију реаговали страшљиво, и заборавили да тиме додатно компликују ситуацију младима и деци, рекао је др Шагрић. Један од изазова за младе било је и другачије организовано школовање, што је довело и до умањења физичког контакта међу децом.
“Млади у појачаној мери осећају безвољност, анксиозност, депресивност”, сматра доктор, те додаје да наше друштво не подржава младе довољно, позивајући се на истраживање које је показало да упориште не налазе ни у школи ни у породици.
“Има много тога што називамо неструктурисано слободно време. Када завршите обавезе, школу, не знате шта ћете са собом даље. Немате понуду која би вас активирала и мобилисала да креативне капацитете подигнете, и тиме чувате ментално здравље. И култура је ментално здравље, и љубав, спорт, слободно време, све је то ментално здравље”, додао је он.
На ту идеју надовезао се Никола Божановић:
“Дошли смо у ситуацију да млади, у оволико великом граду, немају довољно садржаја, а једно повлачи друго: ако не дате довољно садржаја, млади почињу да се повлаче, бивају самодеструктивни, и не проводе слободно време на квалитетан начин.”
Са ким млади разговарају о менталном здрављу?
“Младима је стварно неопходна институционална подршка. Можда ње нема на довољном нивоу”, пита се доктор Шагрић. Према његовим речима, поверавање вршњацима јесте корисно, јер је једна врста олакшања, али често остане само на томе. Млади би требало да се обрате родитељима, психолозима и педагозима у школи.
О недостатку институционалне подршке говорили су и млади посматрачи из публике. “Све је то на нервној бази” – реченица је, како каже једна девојка, често чула од доктора, осетивши се притом да тиме умањују озбиљност њених тегоба. Други сведоче да је ментално здравље и даље табу тема.
Дакле, како оснажити младе да потраже помоћ? Како им дати до знања да је тражење помоћи одлика снаге, а не слабости?
“Када сам био тинејџер, није ми пало напамет да уђем у здравствену установу и да затражим помоћ, јер се нисам осећао удобно. Можда се ви сада осећате удобније. Помоћ мора да буде доступна, бесплатна и ту када је потребна”, каже доктор и истиче: “Учите се да исказујете своје потребе.”
Шагрић је указао на још један важан проблем – да су одређене групе младих готово невидиљиве, и да суштински немају никакву подршку, попут младих на селу, или оних који нису ни запослени, нити су ученици.
Целу трибину можете погледати на YТ каналу ЕУ у Србији.
