Да ли због мноштва празника који су по датумима близу једни другима, или због хладног времена које подразумева да више времена проводимо кући, зима је доба за које се често везују периоди мелнхонлије, депресије и анксиозности.

Познато је да је зима један од најпознатијих периода у којима се јављају депресивна стања, сета, туга и меланхонлија. Зашто баш зима може да пробуди оваква осећања? Мишљења су подељена. Неки сматрају да корени свега потичу отуда што људи толико не излазе, нема толико занимљивости напољу, а и људи слабије проводе време ван када је хладно. Зима нас зато више везује за наше куће, што у већем броју случајева не доводи до тога да се сви више зближавамо, него управо супротно,јер тада када проводимо више времена заједно схаватамо заправо колико се не разумемо. Такође, празници који нам пруже еуфорично расположење па убрзо прођу, јесу један од корена овог проблема када говоримо о месецу јануару. Заправо, сами дани празника, или време после њих, могу нас натерати на бројна размишљања у разним правцима.

СЕЗОНСКИ АФЕКТИВНИ ПОРЕМЕЋАЈ 

Сматра се да сезонски афективни поремећај, или сезонска депресија трају негде од септембра до почетка пролећа. Читав овај период називају зимска депресија, међутим вид зимске депресије је најизраженији у јануару као типичном зимском и хладном месецу. У том прелазу, нешто што неки називају "јесењи блуз" или "јесења сета" наступа код нас за време јесењих промена у природи. Делује да, као и што и природа на неки начин "умире" што се види по увелом лишћу и свелим ружама, тако и ми "душевно умиремо" и пролазимо кроз неки вид искушења све док не дође лето.

Зимска депресија може у нама пробудити хормонски дисбаланс и сматра се да сваки човек и прође кроз неку врсту хормоснког дисбаланса у овом периоду. То се огледа кроз смањену физичку активност, несаницу, слабљење имунитета и страдање од вируса. Поред тога, зимска депресија у нама може пробудити дубља размишљања на психолошком плану те допринети анксиозности и јачим депресивним стањима.

УЗРОЦИ ОВЕ ПОЈАВЕ 

Иако се људска психа доста истражује и отишло далеко са решењима за спречавање депресије, ова појава ипак је нека врсте мистерије. Једна од верзија узрока ове појаве јесте да се зимска депресија јавља због краћих дана и зато што смо слабије изложени сунцу у том периоду. Постоје људима којима је потребно више светлости, а самим тим и више сунчеве енергије, а за све то смо у недостатку у зимским месецима. Зато излагање што више вештачкој светлости може бити начин да се овај проблем предупреди. Уколико осећате умор, тежину у ногама и рукама, поспаност, раздражљивост и бес, препознаћете овај проблем.

Један од узрока јесте и у можданим процесима и лучењу хормона. У зимским месецима је појачано лучење мелантонина, те смо поспанији и треба нам више сна. Такође, у зимским месецима се лучи мање серантнонин који утиче на расположење.

Са друге стране, уколико само некада имате лоше дане или лоших пар дана у којима се враћате у прошлост и превише размишљате, то и није проблем таквог типа. Зима је сетан период сам по себи, те је могуће да некога дана проведете више времена сами са собом и размишљате више него иначе. Нарочито је то могуће у јануару када се празнична еуфорија стиша.

КАКО ПРЕДУПРЕДИТИ ОВУ ПОЈАВУ

Постоје неки научни и традиционални психолошки методи за решавање ове појаве. Један о њих је фототерапија. Ова терапија се базира на томе да се мелантонин слабије лучи због недостатка светлости отуда повећан умор и малаксалост. Ово се предупређује тако што се диреткно уочи уперава извор светлости свакога дана 10-15 минута. Познато средство за овај вид лечења је апарат Биоптрон. Такође, негде се ова депресија лечи традиционалним антидепресивима. Такође, препоручује се вежбање свакога дана по пола сата како би се више продуковао хормон среће у организму.

Један можда од најбољих начина је рационално емотивна бихејвиорална психотерапија која нам даје пример да немамо толико проблема, колико има проблем са начином на који на њих гледамо. Уместо да нас зима обори, могли бисмо да је заволимо на нама својствен начин. И када настане умор и малаксалост можемо физичком активношћу и вољом отклонити већину наших психолошких недоумица. Можемо уживати у призору снега који пада, можемо више шетати, гледати филмове читати (текст о јесењој компилацији поезије http://omladinskenovine.rs/2021/09/26/jesenja-kompilacija-poezije/). Такође нека додатна активност која нам прија попут часова плеса може неким уметничким душама бити окидач за пренебрегавање овог проблема ( о плесу http://omladinskenovine.rs/2021/09/21/ples-u-paru-umetnost-ili-forsiranje-stereotipa/).

КАКО ПРЕЖИВЕТИ ЗИМУ

Неминовно је, нарочито када нема снега, благих сунчаних зрака, да је период зиме посебан период. Неминовно је да баш у том периоду и када је такво време наиђу они дани када не знамо шта бисмо са собом. И црне мисли најчешће могу наићи у том периоду. Ипак, против свега тога се може борити. Када схватите да вас нешто ломи, а ви баш смислите начине како да то не дозволите. Маштајте, радите нешто што вас испуњује. А схватите и сам тај период као вид прочишћења и чекања пролећа када се поново рађа и природа и ваша душа. Свакако, ако на некога овај поремећај има јачи физички или психички утицај поред овога може потражити помоћ лекара.

АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ

ИЗВОР: UNSPLASH.COM

Leave a comment