Шта боје значе и да ли оне могу утицати на наше одлуке? У разним културама боје се различито тумаче и у свести људи изазивају одређену емотивну реакцију. Да ли тај ефекат може да утиче и на тржиште?
Боје имају за свакога од нас одређено значење. Свако од нас има боју коју нарочито воли, која га чини срећном, која га подсећа на неке тренутке или људе, као и боју за коју верује да му је баксузна или је просто не воли. Ова појава, коју можемо сматрати како психолошком, тако и емоционалном, неизоставно утиче на наше одлуке и изборе, нарочито у потрошњи. У индустрији и маркетингу, дизајнери, као и привредни субјекти су они који стварају робу широке потрошње или уникатну, коју ми на тржишту набављамо спрам наших могућности. Приликом овог процеса они не требају водити рачуна само о техничким знањима које употребљују, већ морају ангажовати читав тим људи који ће поседовати знања из уметности, психологије, маркетинга (о најчуднијим занимањима на свету погледати ОВДЕ.
ШТА ЈЕ ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН
Индустријски дизајн се може тумачити на различите начине. За правнике то је једно од интелектуалних добара који се штити граном права која се зове индустријска својина (још нешто о томе на следећем линку http://omladinskenovine.rs/2021/12/28/sta-je-robni-zig-i-kako-utice-na-nas/ ). За техничаре, уметнике, најпрецизније за дизајнере индустријски дизајн је једна кохеретна целина састављена од структуралних и функционалних елемената који сачињавају један индустријски или занатски производ. Најпростије речено, дизајн је заправо креација, стилизовање предмета које ми користимо у редовној употреби. Рецимо, изглед столице, стола, лампе могу се сматрати предметом дизајнирања, односно индустријског дизајна.
Индустријски дизајн се везује за естетику као науку о лепом, и за естетско дизајнирање производа. Естетским обликовањем производа који су најчешће део наше свакодневнице постиже се визуелна комуникација између привредних субјеката који се баве израдом дизајна и потрошача. Са тим у вези стоји чињеница да је индустријски дизајн блиско повезан и са ликовном уметношћу. Ипак, крајњи циљ дизајна није ни строго технички ни строго уметнички. Дизајн служи да се одређени производ обликује тако да буде функционалан, а да са друге стране буде и у складу са нашим афинитетима и жељама, као и стандардима лепог.
БОЈЕ
Боје би се могле дефинисати као електромагнетни таласи различитих таласних дужина. Њих уочавамо чулом вида и свако од нас има специфичан вид комуникације са бојама које нас окружују и које у нама стварају асоцијацију на поједина осећања, предмете, људе. Боје углавном везујемо за емотивну сферу, будући да оне изазивају осећај у нашем мозгу. Људи могу разликовати преко 100 боја и нијанси, а крећу од основних црвене, жуте и плаве. Са друге стране, на људе јако утиче и подела на топле боје (рецимо жута) и хладне (рецимо плава).
Психологија боја је наука која изучава на који начин боје које нас окружују утичу на нашу свест и подсвест тиме што у нама изазивају разна осећања. Психологија боја је веома важна област за психологију, али далеко више за маркетинг, економију и социологију, јер психологија боја је значајно обележје и одређених култура, а тако и одређених тржишта.
БОЈА И ДИЗАЈН
Боје утичу на било који вид индустријске или занатске производње. Утичу баш зато што је индустрија намењена тржишту, односно производњи оних производа које ће на тржишту куповати одређени потрошачи. Како боја чини неизоставни део човекових естетских афинитета, укуса, подсвести, а човек је тај који на тржишту одлучује да ли ће неки производ купити, боје су од великог значаја у тржишној утакмици.
Како у било којој сфери индустрије, тако боје утичу и приликом израде индустријског дизајна. Прво од чега се полази приликом овог процеса јесте од друштвене групе за коју се производ израђује. Полази се од питања да ли се производ израђује за децу, тинејџере, одрасле, старије, да ли је производ намењен групи информисаних корисника који знају одређене стандарде који се морају поштовати приликом израде тог производа. У складу са тим нека од правила се односе на то да светле и јасне боје привлаче више децу и омладину, а јарке и тамније привлаче више старије људе.
Даље полазиште може се идентификовати у односу на карактеристике географског подручја, односно да ли је производ намењен потрошачима из топлијих крајева или потрошачима из хладнијих крајева. Сматра се да људе из топлијих крајева привлаче боје јарке, блиставе и јаке богате разним нијансама. Са друге стране, сматра се да су тамније боје привлачније за хладнију климу и зимске месеце.
Такође, не сме се занемарити ни утицај друштвеног статуса или религиозне припадности приликом избора адекватне боје којом се дизајнира производ. Сматра се да су светлије, лаке и нежне боје оне за које се опредељују богатији, док нижи слојеви више воле јаке и блиставе боје. Уколико производ намените рецимо индијском тржишту, свакако би требало избегавати белу боју која је на азијском поднебљу обележје жалости, као и зелену која је симбол лоше среће. Међутим, ако за ово тржиште изаберете црвену боју, никако нећете погрешити, то је за њих боја среће.
ДИЗАЈН НА ТРЖИШТУ
Свакако не сме се занемарити утицај тржишта на дизајн, као и на било коју област која је директно повезана са тржиштем. Тржиште одређује успех сваког производа везаног за технику, технологију, уметност, економију, па и за дизајн. Нарочито ово важи за индустријски дизајн који има за циљ естетску комуникацију са потрошачима, односно да они купе производ дизајниран на начин да ће га они сматрати лепим.
Дакле, приликом дизајна мора се водити рачуна о бојама којим се дизајнира производ. Такође, не сме изоставити ни низ других истраживања, а која су у вези са бојама. А та истраживања односе се на људе који купују на тржишту за које је намењен производ. Детаљно се морају истражити афинитети људи, религија, веровање, културолошка обележја, склоности слојева друштва којима је производ намењен. И неизоставно од свега тога не сме се занемарити значај боје и њене психологије.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
Фотографије: unsplash.com
