Одред извиђача „“Космајски одред“ у оквиру пројекта „Зумирај ризик“ подржаног од стране Министасртва заштите животне средине Републике Србије, покреће серију информативних текстова о заштити екологије и животне средине насталих ил препроучених од стране учесника пројекта.
Врсте рециклаже
Стакло
Стакло је материјал који се користи у свакодневном животу кроз разне производе: флаше, чаше, тегле, прозоре, огледала. Оно може да буде у различитим бојама које му се додају при производњи. Прави се тако што се пијесак, са додатком још неких материја, топи на врло високим температурама. У том процесу се троши доста енергије, а у ваздух се испушта велика количина штетних гасова. Уколико бисмо рециклирали стакло, много мање би се уништавала корита ријека из којих се вади пијесак за стакло, смањили бисмо загађивање ваздуха и потрошњу енергије. Рециклажом једне флаше, уштеди се довољно енергије да једна сијалица од 100W (вати) може да свијетли четири пуна сата или да компјутер ради 25 минута. Ако се у свијету баци према неким подацима 28 милијарди флаша и тегли годишње у просјеку, замислите колико бисмо електричне енргије успјели да уштедимо. Предност стакла је у томе што га је могуће бескрајно рециклирати. Наш лични допринос би могао бити у сакупљању непотребне амбалаже од стакла или стаклених посуда које се могу рециклирати или поново искористити.Сакупљени стаклени отпад се из контејнера односи у фабрике за производњу стакла, гдје се сортира по боји, затим пере са се уклоне нечистоће. Тако сортирано и опрано стакло се даље уситњава, и мијеша са новим сировинама, (пијесак, вода, креч) и током производног процеса загријева на 1600 степени. Након тога се произведено стакло аутоматски дува, односно истискује у калупе, на крају процеса настаје нова боца.
Јесте ли знали да одбачена стаклена боца може загађивати околину више од хиљаду година. да је вријеме разградње стакла је 4.000 година. да се стакло може бесконачно пута рециклирати без губитка у квалитету да рециклирањем једне стаклене боце штедите енергију за рад: 100 W сијалице током 1 сата компјутера током 25 минута ТВ пријемника током 20 минута масине за прање током 10 минута да у волумену 10-12% комуналног отпада чини стакло. Издвајањем тих количина из свакодневног отпада умањујемо депоније и чувамо околину.
Папир
Папир је дио нашег свакодневног живота. Папир чини преко 40% нашег отпада. Тј на сваких 100 килограма отпада који ми бацимо, око 35 килограма је папир (Постери и свеске, картонске кутије и часописи, документа, књиге, салвете итд.)Ако бисмо кренули да рециклирамо само једне јутарње новине сваки дан, могли бисмо спасити хиљаде стабала, сто би значајно смањило емисију угљен-диоксида. Папир се добија прерадом дрвета у фабрикама уз помоћ различитих хемијских средстава. При том нестају велике и старе шуме, долази до загађивања ријека. Да би се што мање штете нанијело животној средини, могуће је поново сакупити хартију која нам више није неопходна и дати је на рециклирање. Прерадом старог папира, утроши се 60% мање енергије него када би тај производ добијали из природног материјала (дрвета). Такође, прерадом старе хартије користимо 15% мање воде. Неки подаци говоре да рециклажом једне тоне канцеларијског папира штедимо довољно електричне енергије за напајање куће у просјеку за шест мјесеци, спашавамо 17 стабала дрвета, штедимо 4.200 кW (киловата) електричне енергије и 7.000 литара воде. При том, могуће је рециклирати све врсте новина, папирних кеса, папира за писање и сву амбалажу од папира. Рециклирањем папира спасавамо шуме, ријеке, језера а самим тим и многа друга жива бића која од њих зависе.
Јесте ли знали да би се направила тона папира, потребно је посјећи 17 стабала ( да би једно дрво порасло до своје пуне висине потребно му је око 50 година) да једно домаћинство годишње потроши количину папира добијену од 6 стабала да се папир може до 7 пута рециклирати. да се папирна марамица у природи разгради за 3 мјесеца да просечна буква даје на сваки сат 1,7 кг кисеоника, а дневно произведе кисеоника довољно за 64 особе да свака тона рециклираног папира значи уштеду од 1.436 литара нафте. да је у последњих 15 година површина под шумама у свијету је смањена за 3%. да би се рециклажом половине свјетске производње папира сачувало 800.000 квадратних метара шума.Примјер небриге је Кина, чија је површина била покривена 90% шумом, а данас је само око 5%. у ЕУ у просјеку 16% цијене производа одлази на амбалажу, која готово увијек по отпакивању производа завршава у канти за ђубре. да рециклирани папир производи 73% мање загађења ваздуха, у односу на онај који се добија од сировог материјала. Рециклирањем папира штедимо шумско богатство, јер за свега неколико књига потребно је посјећи једно стабло којем је потребно 30 и више година да нарасте. За производњу рециклираног папира користи се дупло мање воде и енергије, него када се производи нови папир од дрвета.
Метал(алуминијум, бакар, гвожђе)
Од метала се праве: аутомобили, аутобуси, возови, авиони, фрижидери, шпорети, бочице за дезодорансе, лименке за напитке, кутије за креме и слично. Метали се, наравно, добијају прерадом одговарајућих руда. У процесу, најприје полазимо од ископавања руде који нарушава или уништава читаве предијеле (ливаде, брда, планине…). Потом се врши пречишћавање руде од различитих нечистоћа испирањем у води која се на тај начин загађује. При топљењу руде троши се велика количина енергије а штетни гасови сагоријевањем се ослобађају у атмосферу. На крају тог процеса добијамо метал који се даље користи у различите сврхе. За једну тону алуминијума потребно је ископати четири тоне руде боксита и потрошити 13.000 кWх (киловат-часова) електричне енергије. Приликом добијања алуминијума из поменуте руде, у атмосферу се ослобађају угљен-моноксид, угљен-диоксид и флуороводоник. У неким развијеним земљама попут Њемачке, стари аутомобили се дају на рециклирање, а уз доплату се могу купити потпуно нова кола. Такође, могу се рециклирати и електрични апарати. Годишње се, такође у Немачкој, разложи и преради 100.000 фрижидера, 150.000 телевизора и око 15.000 тона других апарата.
Јесте ли знали да једна рециклирана конзерва уштеди толико енергије да може да је користи телевизор 3 сата да је лименци Цоца Цоле потребно од 50 до 200 година да се разгради у природи да се рециклажом једне тоне старих лименки добија 0,9 тона нових лименки и штеди се 95 одсто енергије. да алуминијумске конзерве могу да се рециклирају и да буду у поновној употреби за само шест недјеља да је отварач за конзерве пронађен 48 година након што су уведене конзерве? да одбачена алуминијска конзерва, лименка пива или сока може загађивати околину идућих 500 година. да 80% делова аутомобила, односно превозних средстава може да се рециклира.
Пластика
Пластика је један од најчешће коришћених материјала. Користи се за паковање производа широке потрошње, платне картице су од пластике, амбалажа за храну и пиће се прави од пластике, користимо је за за прављење играчака итд. Постоји преко 10.000 различитих врста пластике у свијету а може се може помијешати са многим другим елементима, тако да је њена употреба неограничена. Пластика је настала комбинацијом нафте или природног гаса са кисеоником или хлором. Овај процес захтијева паљење великих количина нафте. Ако би се рециклирала сва наша пластика, смањили бисмо смо потрошњу нафте и уштедели 25% простора насих депоније. Могу се рециклирати: боце за пића, пластична фолија, тегле за прехрамбене производе, боце са преливима за салате, амбалажа за млијеко и јогурт, кесе за смеће, амбалажа за детерџент, амбалажа од сокова и шампона. Од рециклиране пластике може се правити градјевински материјал,играчке, клупе за паркове, ауто-делови, цијеви за наводњавање итд. и што је најважније, смањује се емисија штетних гасова који утичу на ефекат стаклене баште. Пластика је материјал који се добија из нафте. Нафта је врста руде која се налази у унутрашњости Земље и настаје распадањем биљака и животиња током више милиона година. Експлоатацијом нафте и њеном препрадом у пластику, један не мали проценат историје наше Планете нестаје. По садашњој стопи потрошње, процјењује се да ће се резерве нафте у свијету исцрпити за 35 година. Проблем са пластиком јесте у томе што се она не распада у земљи те се трајно задржава у животној средини коју загађује. Могуће је и њено уништавање процесом спаљивања, али тада вршимо загађивање ваздуха. Зато је најбоље рјешење у превентивним мјерама као што је избегавање куповине и употребе пластичне амбалаже и кеса. У последње вријеме у свијету су се појавиле посебне врсте пластике коју је могуће рециклирати и таква пластика на себи има знак рециклаже. Такву пластику је потребно сакупљати и рециклирати.
Јесте ли знали да је вријеме разградње пластичних материјала је од 100 – 1.000 година. да је пластици је потребно до 500 година да се разгради. да се у ЕУ око 275 000 тона пластике се користи годишње, што је у просјеку око 15 милиона боца дневно. да већина породица баца око 40 кг пластике годишње, која може успјешно да се рециклира. да употреба пластике у ЕУ расте на годишњем нивоу од 4%. да је највећи увозник ПЕТ амбалаже Кина, чији су производи, од пластичних играчака до гардеробе, углавном направљени од секундарних сировина.
Рециклажа електронског и електричног ЕЕ отпада
Електронски и електрични (ЕЕ) отпад спада у категорију опасног отпада. Обухвата све врсте уређаја класификованих у 10 категорија, од малих и великих кућних апарата, ИТ опреме, преко расвјетне опреме, електронских играчака до медицинских уређаја, као и флуоресцентне цијеви. Електронски отпад је постао проблем великих размјера због двије главне карактеристике: Електонски отпад је опасан- садржи преко хиљаду различитих супстанци, од којих су многе отровне и стварају озбиљно загађење приликом одлагања Електронски отпад се ствара у алармантним количинама због брзог застаријевања производа Европска унија је прогласила електронски и електрични отпад за најопаснији од свих који се појављују, а процјене су да ова врста отпада има највећу тенденцију раста, увећавајући се чак три пута брже од комуналног отпада. У земљи средње развијености, као што је наша, процјењује се да свака особа годишње направи око 4 килограма “ее” отпада.
Многи ЕЕ производи садрже хемијске елементе као што су жива, олово, кадмијум, берилијум и др., и уколико се непрописно баце или одложе на комуналну депонију, испаравањем у ваздух доводе дугорочно до уништавања животне средине и уједно могу утицати на обољења јетре, бубрега, мозга, канцера. Рециклажа електронског отпада је јако комплексна јер постоји велики број различитих сировина на релативно малом простору, тако да се одмах врши сортирање компоненти добијене расклапањем опреме на следеће групе: • Пластика и дјелови од пластике • Метал и дјелови од метала • Напајање • Каблови • Батерије • Екрани • Електронске компоненте • Други материјали Са гледишта поновног искоришћења, материјали могу бити: Рециклабилни, тј. који се могу искористити поновним враћањем у процес производње. Ту спадају пластика и делови од пластике, метал, каблови и др. Нерециклабилни, тј. који се тренутно не могу вратити у производни процес у Црној Гори и они се на еколошки безбједан начин складиште или се користе за добијање енергије. Из старих ЦРТ монитора се поново добија стакло и олово који се, као и метал, поново могу употребити у производњи монитора. При расклапању рачунара на саставне компоненте масени удио рециклабилних компонената се креће од 70% до 80%. У рециклабилном делу пластика је заступљена са око 4%, а метални дјелови са око 96% масе. Масени удио рециклабилних компонената код ЦРТ екрана је око 30%, при чему је однос пластике и метала 50:50.
Јесте ли знали је 1926. године на свијету било само 100 ТВ уређаја? на планети Земљи има толико злата да је прекрије цијелу у слоју од једног метра?
Рециклажа гума
Процјењује се да преко 290 милиона аутомобилских и камионских гума бива бачено од стране Американаца сваке године. Око 55 милиона ових гума заврши на депонији или се нелегално баца поред пута или по приватним посједима. Овако одбачене гуме постају савршено мјесто за множење комараца и глодара, који су преносиоци заразних болести.
Многи људи покушавају да запале гуме, и ови пожари могу трајати мјесецима, ослобађање токсичних хемикалија у ваздух такође може да доведе до изливања у водене токове. Најбољи начин да се избегну непожељни утицаји које одбачене гуме стварају, је да се те гуме дају на рециклажу. У развијеним земљама ЕУ је порасла рециклажа са 10% 1989 године на преко 80%. Тржиште гума биљежи пораст, тако да треба урадити свој део и спречити да гуме загађују нашу животну средину. Делови рециклиране гуме се користе за: дно сандала, боју за зидове и мостове, патоснице, кровне плочице, гориво, туш плочице, комерцијалне подове, итисоне, лежеће полицајце итд.
Рециклажа органског отпада
У органски отпад убрајамо сав биоразградиви отпад, нпр. остатке воћа и поврћа, љуске јаја, талог кафе, остатке чаја (с врећицама), биљне остатке из баште и сл. Компостирање је, наиме, прастара метода претварања органских остатака ствари у плодни хумус. Компостирањем из органског отпада настају вриједне органске ствари које побољшавају структуру тла, помажу задржавању влаге, тло чине прозрачнијим, повећавају микробиолошку активност тла, обогаћују га храњивим састојцима те повећавају отпорност биљака на стетоцине и болести. Компостирањем затварамо природни циклус кружења ствари у природи: од биоразградивих отпадака настају вриједне органске ствари. На тај начин одговорно и активно помажемо у решавању проблема отпада, тј. сами рециклирамо око једну трећину својих отпадака. Компостирати се може све што потиче из природе и што прерадом није изгубило природне особине. Може се компостирати: отпаци из басте, кухињски отпаци и остало где спадајуживотињска длака, перје, мале количине папира, пепео -дрвеног угља или дрва. Посебна пажња се посвећује организованом сакупљању у рационалном коришћењу сировина које имају употребну вриједност као и очувању њиховог квалитета за даљу прераду. Разврстане компоненте могу бити рециклабилне или не рециклабилне. Рециклабилни делови су сви они који могу имати употребну вриједност (директном дорадом или прерадом) као сировине у истој или некој другој производњи : пластика, метал, стакло, папир… Ове секундарне сировине могу се даље прерађивати у готове производе или полупроизводе. Збрињавање или прерада ових компоненти се врши у центрима за рециклажу стакла, пластике, метала, папира.
Рециклажа отпадног уља
Рециклажа отпадних мазивних и јестивих уља је најједноставнији начин којим се можете ријешити непотребних искоришћених уља и очувати животну средину. Рециклажом отпадних јестивих уља добија се био дизел. Отпадно мазиво уље је свако минерално и синтетичко мазиво, индустријско, изолационо (уље које се користи у електроенергетским системима) и / или термичко уље (уље које се користи у системима за гријање или хладење) које више није за првобитну употребу, посебно половна моторна уља, машинска уља, уља из мењачких кутија, минерална и синтетичка уља, уља за пренос топлоте, уља за турбине и хидрауличка уља, осим уља која се додају бензинима код двотактних мотора са унутрашњим сагоријевањем. Отпадно јестиво уље је свако уље које настаје обављањем угоститељске и туристичке дјелатности, индустрији, јавној управи и сличним дјелатностима у којима се припрема више од 20 оброка дневно. Постоји неколико категорија отпадних мазивних уља.
Рециклажа батерија
Батерије чине саставни дио наше свакодневнице. У најразличитијем облику, величини и саставу испоручују нам акумулисану енергију. Купујемо их посебно, на примјер као батерије за домаћинство у уобичајеном цилиндричном облику или интегрисане у неки апарат, на примјер као батеријске ћелије у форми дугмета у сату или као акубатерије у мобилном телефону, лаптопу или дигиталној камери. Батерије садрже у себи велики број тешких метала и токсичних хемикалија, а њихово неправилно одлагање на депонијама изазива загађење земљишта, вода, фауне и флоре.
Преузето са: https://www.otkupbeletehnike.net/sve-o-reciklazi.html
