Да ли сте сигурни да довољно познајете природне и културне лепоте које нам пружа Србија? Куда год да се упутите како бисте провели незабораван викенд у Србији, дочекаће вас неко позитивно изненађење и схватићете да смо сви врло често склони да потценимо различитост лепота које нам она пружа...
Један од викенда за сећање можете провести у магичним крајолицима Хомољских планина...
Хомољски крајолици
Хомољске планине
Хомољске планине се налазе у источној Србији и припадају групи карпатско-балканских планина. Смештене су између Звишке котлине на северу и Жагубичке котлине на југу, као и између Млавске котлине на западу и изворишних делова Горњег Пека на истоку. Највиша тачка ових планина износи 962 метра. Богате се густом шумом и многим речним изворима, који се спуштају са падина. У административном смислу, скоро у потпуности, припадају општини Жагубица, која се граничи са општинама: Петровац, Деспотовац, Бор, Мајданпек и Кучево.
Ове планине имају око и то „злокобно“
Сама планина изгледа мало опако и нарогушено, те се један отвор на планини у народу назвао ,,злокобно око". Међутим, то је ипак само игра столећа која су обликовала овај крај. Постоје веровања да је у тим крајевима живео опаки влашки маг Мијуцић, те да је ово око названо злокобним по сећању на њега. Ми то не знамо засигурно... Али природа, без обзира на све, ипак има најјаче оруђе за обликовање и стварање, те ћемо и ово ,,око", ипак, приписати њеној машти...
У дубини хомољских шума и брда леже мало познате Мијуцића (негде и Миуцића) пећине. У множини су јер их има две, комшинице, једна је испуњена малим језером док је друга проходна без опреме за пливање. Оно што додатно краси овај крај је врло Комненске реке, односно Комненски водопад, али и сами токови Комненске, Крепољинске реке као и реке Витовнице.
Постоје и веровања да Хомољске планине скривају блага на дну златне пећине до којих још нико није успео да доспе. Међутим, овај крај има толико драгоцених природних лепота и туристичких атракција да им друга блага нису ни потребна!
Како доћи до ових крајолика?
Најпознатије место као орјентир или полазишна тачка је Крепољин, мада то може бити и село Витовница за оне који су спремнији на дужу туру. Занимљиво је да се на овом поднебљу већ 10 година, с почетка пролећа, одржава Хомољски маратон, који можете превалити у пуном обим, као и његову скраћену верзију. Оно што успут можете видети су најлепше тајне хомљског краја, између осталог додатне пећине Хајдучка и Погана, врх Велики Врањ и небројено успутних лепота природе.
Крупајско врело - драгуљ хомољских крајолика
Ушускано испод планине Бељанице извире чаробно Крупајско врело. Оазу хомољског краја заправо употпуњавају два крашка врела која се овде налазе – врело Млаве у близини Жагубице и Крупајско врело између села Милановац и Крупаја. Врело је окружено шумом и у подножју Бељанице представља прави егзотични призор са својим променљивим нијансама зелене и плаве боје. Дужина језера је 40 метара, а ширина 17 метара. У близини врела се налази и извор воде са температуром од 26 °Ц. Оба извора су проглашена споменицима природе од националног значаја. У истраживањима која су вршена, рониоци су се спустили на 123 метра дубине где су пролазили кроз читав лавиринт подземних кракова. Користили су канапе како би могли да се врате на површину. Дакле, није само фасцинантно споља већ и испод своје површине.
Како стићи до Крупајског врела
Крупајско врело се, како је већ речено, налази у источној Србији, између села Крупаја и Милановац. Удаљено је од Београда око 160 км. Аутопутем ка Пожаревцу, преко Свилајнца и Деспотовца управо на ову магичну, смарагдно – зелено дестинацију. Када се нађете пред овим врелом, више нећете моћи одвојити поглед од њега: зелено - плави водопад, који се разлива средиштем шуме као чаролија. У дну језера се види пећина која употпуњује нестваран призор.
Уколико нисте прочитали репортажу с излета на Палић, можете то учинити ОВДЕ!
Манастир Манасија
Пут који води до Крупајског врела пролази поред манастира Манасија, па можете искористити прилику и обићи најзначајнију грађевину Моравске школе и један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Карактеристичан је по зидинама које га опасују са 11 кула. Подигао га је деспот Стефан Лазаревић (Стефан Високи) и овде се налазе његове мошти. Почео је да се зида 1407, а градња је окончана 1418. године. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог духа.
Ресавска пећина
Можете продужити и до Ресавске пећине која спада у најлепше пећине Србије. Отворена је од 1972. године за посетиоце и представља заштићени споменик природе И категорије. Налази се на око 20 км од Деспотовца у брду које се зове Бабина глава. Пећину красе дворане, галерије, камени водопади и стубови које можете видети на два нивоа. Једна је од најстаријих пећина код нас са накитом старим 45 милиона година. Налази се на територији Поморавског округа, на око 30 километара од ауто-пута Београд-Ниш, близу Деспотовца.
Водопад Велики бук
На путу ка Ресавској пећини постоји одвајање за водопад Велики Бук у Лисинама, на падинама Бељанице. Потребно да пратите путоказе и убрзо сте ту. Са 15 метара висине дуго је сматран највишим у Србији док нису откривени водопади на Старој планини. Смештен је на око 380 метара надморске висине, а у његовом подножју је формирано језерце мале дубине, окружено бигреним блоковима. Заједно са извором речице Врело под заштитом је државе, као споменик природе „Водопад Лисине“ и као објекат геонаслеђа Србије. Врело сакупља воде са широких крашких предела Бељанице, а директна хидрографска веза установљена је са рекама понорницама из увала Речке и Бусовате.
Врло је могуће да се цео хомољски крај баш и не може обићи за један викенд, али било које од ових чаробних места да посетите, нећете погрешити. Направите своју руту и уживајте у лепотама које вам природа несебично дарује!
Драгана Клашња
