Петар Васић – Ако имаш зашто, наћи ћеш како

Петар Васић о суштини продаје и доброг маркетинга, исправном вођењу друштвених мрежа, односу са клијентима, заблудама о које се почетници саплићу, о формули успеха...

Петар Васић je дипломирао Маркетинг и комуникацију на Катедри за социјалне науке на факултету у Словенији. Након студија основао је фирму, а потом и продао половину исте те фирме како би са том инвестицијом покренуо посао у Берлину, где је одређено време радио и живео. Након четрнаест година живота у иностранству, Петар се враћа у Београд и проналази драгоцена решења за унапређење маркетиншке сцене у Србији, у шта можете и сами да се уверите, пратећи, између осталог, његов инстаграм профил. У Београду он покреће и маркетиншку агенцију Васић Медиа ...

Како и када си одлучуо да је твоје место управо у свету маркетинга?

То се десило сасвим природно и спонтано. Ја, иначе, волим да продајем ствари. Нисам увидео, заправо, колико је продаја моја страст док једном нисам продавао, ни мање ни више, на улици. Долазили су ми људи, а мене је преплавио осећај задовољства због успеха: па ти их ,,имаш", верују ти, препознају  да је то што продајеш вредно, чега си, уосталом, и сам свестан, наравно. Ако ти сам не верујеш, ни не можеш да продаш нешто! Када сам загребао дубље по површини, схватио сам да ми још нешто недостаје да би моја већ успешна продаја била још успешнија, а одговор на то био  је – маркетинг. Маркетинг сам студирао, те се временом и искристалисало шта је то у чему сам посебно добар и тако сам отворио маркетиншку агенцију...

Једном приликом си изјавио да је најбитније имати своје „зашто“, а да то није новац, јер ,,када зарадиш и добијеш све што се плаћа новцем, губи се мотивација". Шта је било твоје „зашто“ приликом покретања маркетиншке агенције?

Разлог је суштина. Неопходно је да имаш разлог, нешто што је битно за тебе, што те „мучи“ и што желиш да промениш. Живот је такав да ономе ко се грчевито ухвати за разлог покаже како, зашто, шта - открије му тајну. Ако немаш то „своје зашто“ нећеш ништа ни открити.

Оно што је било моје ,,зашто" јесте унапређење маркетинга у Србији. Живео сам, иначе, у иностранству, па сам се из личних, породичних разлога вратио. Боравећи овде анализирао сам маркетиншку сцену код нас. Схватио сам да може да буде много боља... Моје решење је било да се Србија оцепи од класичних медија и усмери се на друштвене мреже, где је сконцентрисана сва пажња људи и где за најмање новца може да се постигне најбољи ефекат. Не сматрам да билборди и телевизија више не функционишу, далеко било, али мислим да не вреде толико колика је њихова „тржишна вредност“.

Којим својим особинама можеш да се захвалиш на успеху, односно, које особине мора да поседује неко ко би желео да буде успешан у овој сфери делатности?

Кључне компоненте су радозналост и дисциплина. Без радозналости не можеш да дођеш до одређеног броја информација, а самим тим ни да разумеш свет око себе, како он функционише. С друге стране, мораш да будеш дисциплинован: да устанеш сваког јутра, дођеш на посао и увек идеш даље, иако ти се некада чини да твој рад не прави никакав помак.

Како би саветовао нове, младе предузетнике да граде свој однос са клијентима?

Комуникација, тј. однос са клијентима мора обавезно да буде базиран на искрености. То почиње, пре свега, искреношћу према самом себи. Битно питање је да ли би и сам купио свој продукт или услугу. Ако је одговор не, зашто их уопште продајеш другима? Дакле, однос се мора градити на здравом тлу и то људи увек препознају.

Из ког разлога купац купује одређени производ? На чему се базирају његова одлука и избор приликом куповине?

Поверење, као што сам већ рекао, кључна је ствар. Без поверења се не стиже нигде. Брендови се развијају баш као жиг поверења. Тако су, заправо, и настајали брендови. Клијенти/купци су размишљали на следећи начин: овоме производу ти можеш да верујеш јер потиче од произвођача који не лаже... Постоје претпоставке да се купци одлучују за производ због нпр. цене, али ствар је далеко сложенија и дубља од тога. Кроз куповину особа, заправо, покушава да што више ојача свој психолошки конструкт: оно што ја претпостављам да јесам оснажујем преко продукта и услуга које имају сличне карактеристике мојима, нпр: ја купујем Епл компијутер јер мислим да сам иновативан, кул, придајем велику пажњу детаљима те и купујем такве производе који ће оснажити моје психолочко ја.

Један од твојих савета је био да „хејт“ коментаре не треба увек брисати, осим ако су у питању увредљиве речи и псовке. Можеш ли нам навести неке омиљене „хејт“ коментаре које си добијао, а да су се показали кориснима за твој лични, пословни напредак?

Исправно је да свако од нас води рачуна о хигијени свог профила. Проблематични могу да буду, не само коментари увредљивог садржаја, већ и нека врста лажне аргументације, употребљене на перфидан начин. Често се дешава да хејтери стављају неизречене речи у уста и тиме покушавају да сатерају у ћошак, доводећи ме у незгодну ситуацију да додатно објашњавам изјаве и покушавам да се беспотребно ,,перем“. Све такве коментаре бришем. Постоје и негативни коментари које сачувам како би ојачао своју заједницу. Један од првих хејт коментара је био: „Иди тамо одакле си дошао“. Овај коментар (покушај сарказма) је бесмислен, јер сам ја прво отишао па сам се вратио одакле сам отишао, тј. на Дорћол. (хахахаха) Међутим, овај коментар је послужио да своју причу испричам испочетка новим члановима заједнице који нису били упознати с њом и још једном утврдим зашто сам то што јесам и ту где јесам.

Сад мислиш зец је брз, спретан, надарен и сасвим у предности у односу на спору, немоћну и, наизглед, пасивну корњачу?
Креће трка... Зец је у кратком временском року престигао корњачу. Далеко испред ње, одлучио је да прилегне и опусти се пре наставка трке. Заспао је. Корњача га је престигла и прва стигла до циља. Разочаран губитком трке, зец жели реванш. Овај пут је трчао без заустављања ка циљу. Резултатом 1:1, борба је морала да се настави. Корњача промишљајући добро, изазива зеца на трку. Зец је, као и у претходној трци, трчао брзо без заустављања док није дошао до реке. Корњача је препливала, још мало ходала и дошла до циља.
Па да размислимо, зашто је корњача победила зеца?  (Преузето са инстаграм профила Петра Васића)

Зашто је корњача победила зеца?

Човек када је млад спорије му пролази време, те мисли да може набрзину да постигне успех. Што је најлуђе од свега, има такве примере око себе, нпр. Марк Закерберг је имао само двадесет и две године када је постигао вртоглав успех. Међутим, реалност је да се то дешава ређе од освајања седмице на лотоу.

Место где људи побеђују је, уствари, дисциплина. Сваког дана узидаш по једну циглу док не сазидаш зацртану грађевину. То је рецепт победе – ситни кораци, студиозност, континуитет и одговарајући терен! Тада постајеш прави тркач, баш као и корњача. Током трке ти мењаш свој идентитет, али не од сада до одређеног тренутка, већ од сада па до краја живота. Зато корњаче увек побеђују! 

Парафразираћемо једну твоју мисао: ,,Добар маркетинг не можеш ни да провалиш да је маркетинг". Како се постиже тај ефекат?

Поента је да се порука коју шаљемо људима упакује тако да они једва чекају да је чују од нас, што је контраинтуитивно, јер сви ми углавном избегавамо рекламе. То је управо проблематика овог посла - како оглас који људи иначе избегавају да се упакује тако да сви једва чекају да им се њиме обратиш.

Људи су се раније чак и радовали рекламама, оне су им представљале нешто ново, невиђено, неку занимљиву шалу, све док маркетари нису почели да бомбардују огласима и нпр. да прекидају серије сваких петнаест минута блоковима реклама. Пошто сада не морамо да пристајемо на то мучење и имамо где да побегнемо, па можемо да погледамо шта год хоћемо без огласа, логика којом се воде нови маркетари је да поново направе занимљиве огласе, а биће занимљиви када почну да дају вредност. Када то маркетари реше, тада ће бити боље за све - и за те компаније и за људе који конзумирају поруке.

Да ли си на почетку рада био у извесним заблудама које си морао да превазиђеш како би успео у свом послу? На које од њих би скренуо пажњу свим младим људима који су на својим почецима, како не би ишли тежим путем?

У предузетништво се улази са извесним предрасудама или концептом како би то требало да се ради, те свако на почетку покушава да тражи пречице. Основно правило је да будеш друкчији од других – то се временом схвати. Мораш да пронађеш свој пут!

Моја прва заблуда је била да ће фирма фирми да помогне, тј. да ако се заиста трудиш добићеш и помоћ. Међутим, то се баш и не дешава... Мора да постоји „вин вин“ ситуација, тј. ситуација у којој сви добијају. Уколико не схватиш то, тешко ћеш остварити било какве пословне односе.

Моја друга заблуда је била да је сам продукт који нудиш – све. Мислио сам да ће, ако инвестирам све у продукт и он буде феноменалан, сам да се продаје. Он чак и није толико битан. Данас виђамо толико крађа и плагијата који успевају (нпр. концепт Убер је постојао десет година пре Убера, али се звао друкчије - ). Ја нисам схватао тада да је кључно све око продукта: пласман продукта, инфраструктура која подржава фирму да би продукт заживео и многе друге ствари... То је процес који се годинама одвија и тако постајеш све успешнији и успешнији...

Драгана Клашња

Фотографија: приватна архива Петра Васића