Одред извиђача „“Космајски одред“ у оквиру пројекта „Зумирај ризик“ подржаног од стране Министасртва заштите животне средине Републике Србије, покреће серију информативних текстова о заштити екологије и животне средине насталих ил препроучених од стране учесника пројекта.
КАКО РЕЦИКЛИРАТИ САВ ОТПАД?
Цео свет се већ одавно претворио у чисто потрошачко друштво. Све функционише по принципу „купи и баци“. Новији производи имају све краћи радни век, а то се ради са намером да би купци чешће куповали. На пример, класичне сијалице могу да имају радни век од преко 10 година, технологија одавно постоји, а у стварности је добро уколико опстану до годину дана.
Убрзан развој технологије додатно доприноси томе да се све више баца. Довољно је да прође пар годна и телефони не могу да покрену прво једну, а убрзо и цео низ апликација. То резултира заменом или бацањем уређаја који је технички исправан. Модни трендови доводе до пречестог мењања и бацања употребљиве обуће и одеће. Уз све ово долазе и паковања, кесе и сви додаци који додатно повећавају количину отпада.
Процес рециклаже је често компликован, скуп, тежак и осетљив посао. На свету тренутно живи скоро 8 милијарди људи. Отпад се свакако ствара у већој мери него што успева да се рециклира. Чак и развијеније земље (попут САД-а) свој отпад транспортују у мање развијене земље које готово да затрпавају смећем и отровима. Како онда решити проблем са гомилањем отпада?
ШТА ЈЕ РЕЦИКЛАЖА?
Рециклажа представља процес претварања отпада у нове материјале, предмете или енергију, тј. сировине које могу поново да се искористе. Сам процес рециклаже може да се изврши на еколошки или нееколошки начин. Нееколошки начин подразумева нпр. директно спаљивање целокупног отпада. На овај начин би дошло до ослобађања штетних и токсичних материја у животну средину, а које би могле да изазову негативније промене у односу на само гомилање отпада. Еколошки начин је доста компликовањији, а захтева солидарност и активацију комплетног друштва. Састоји се најчешће из 4 кључна корака:
Рециклажа = Редуце + Реусе + Рецyцле
1: Уклањање постојећег отпада
2: Превенција настанка отпада (РЕдуце)
3: Поновна употреба материјала који би иначе постали отпад (РЕусе)
4: Претварање отпада у сировину или енергију која може да се искористи за добијање нових производа (РЕцyцле)
УКЛАЊАЊЕ ПОСТОЈЕЋЕГ ОТПАДА
Што више постојећег неразградивог отпада требало би уклонити из животне средине (реке, језера, шуме, ливаде, села, градови, итд.). Овде мислимо на уклањање отпада како из заштићених, тако и из незаштићених подручја. Овај отпад би требало прво да се сортира, а потом да се упути на рециклажу или на депонију.
Наравно, потребно је адекватно санкционисати све оне који бацају отпад мимо контејнера. Високе новчане казне су се показале као адекватно решење овог проблема. Свакако је боље решење да отпад заврши на месту које је предвиђено за то, него у природи где ће наносити штету живом свету.
ПРЕВЕНЦИЈА
Превенција се односи на смањивање производње и употребе материјала који су споро разградиви, који су штетни по живи свет и који се тешко рециклирају. На пример, ово се односи на прелазак на еколошке производе, смањивање употребе пластике и пластичних паковања, бацање производа тек када изгубе своју употребну вредност, сортирање и бацање отпада искључиво на предвиђено место, штедња струје, воде, горива, итд.
Еколошки производи би требало да буду адекватна замена за нееколошке производе. Тачније, требало би да парирају по ефикасности, квалитету, дуготрајности и цени. Често еколошки производи не могу да парирају нееколошким, па није ни чудо што није могућ једноставан и добровољан прелаз на еколошке производе. Међутим, да би еколошки производи могли да парарирају нееколошким потребни су адекватни подстицаји државе за еколошке бизнисе. На пример, пореске олакшице и субвенције.
Оно што било ко од нас може да учини јесте да смањи лични допринос гомилању отпада. Можете максимално да искористите неки производ пре него што га баците (нпр. одећа, обућа, технологија, куповина адекватне количине хране, мања употреба уља и детерџената, итд.), да употребљавате цегере уместо кеса, итд.
ПОНОВНА УПОТРЕБА ОТПАДА
Да ли ваш отпад можете још неколико пута да искористите? Одличан пример су кесе које свакако могу вишекратно да се употребљавају. Чешћим и дужим коришћењем производа успорава се брзина накупљања отпада.
Оно што је некоме отпад, за некога може бити богатство. Пре бацања пожељно је да размислимо да ли то нешто што бацамо некоме може да буде од користи. Поклањањем можете некога да усрећите, а уколико ваш отпад можете да продате, онда бисте били у добитку. Одличан пример су вишак хране којим можете неког да нахраните или поклањање и продаја половне одеће, обуће и намештаја.
Да ли тај отпад можете да искористите на неки други начин? Уколико узгајате биљке, а имате пуно органског отпада, онда можете да правите компост. Уколико сте уметник, онда можете да размислите о рециклажној уметности. Ако имате пуно дрвног отпада, онда можете да производите малч. Споро разградиви материјали би могли да се уситне и користе у грађевинарству. Стаклене теглице и посуде од нетоксичне пластике могу да нађу своје место у кухињи. Постоји много начина да се сваки отпад поново искористи, а могућност употребе зависи искључиво од ваше маште.
РЕЦИКЛАЖА
Сви претходно поменути кораци чине део процеса рециклаже (рециклажа у ширем смислу). Рециклажа у ужем смислу представља процес претварања отпада у сировину или енергију која може да се искористи за добијање нових производа. У овом случају рециклажа обухвата следеће кључне процесе:
1: Сортирање отпада и прописно одлагање у рециклажне контејнере
2: Транспорт отпада на депонију или на место рециклаже
3: Рециклажа отпада
4: Депоновање отпада који не може да се рециклира
СОРТИРАЊЕ ОТПАДА
Сортирање отпада се односи на прописно сортирање отпада најчешће на главне категорије: папир, стакло, метал и пластику. Постоје наравно и друге категорије отпада, попут органског, електронског, медицинског, радиоактивног, мешовитог, итд. Било би идеално када би сваки појединац што боље сортирао свој отпад. На пример, скидањем етикета са пластике и стакла повећава се ефикасност процеса рециклаже. Мешање отпада доводи до немогућности рециклаже.
Рециклажа – сортирање отпада
Да би се становништво потрудило да што чешће и боље сортира отпад потребно је увести неке врсте награда. Одличан пример представља Беч који укида комуналне рачуне онима који редовно и најбоље сортирају свој отпад. Не би требало да једнаке комуналне трошкове имају они који редовно сортирају и исправно одлажу свој отпад у односу на оне који то уопште не чине. Такође, потребно је увести што чешће и што веће казне за оне који убацују отпад у погрешне контејнере за рециклажу.
ТРАНСПОРТ ОТПАДА
Отпад се транспортује или директно у рециклажни центар или на депонију. На овим местима отпад се додатно сортира. Некад се дешава да сортирани отпад поново заврши измешан приликом транспорта. То се дешава у местима где само привидно постоји рециклажа. На овај начин труд оних који су посвећени сортирању бива потпуно уништен.
ПРОЦЕС РЕЦИКЛИРАЊА
Сам процес рециклаже представља индустриијски процес у којем се од отпада стварају нови производи или на неки начин врши рестаурација. Ови процеси су често јако компликовани и захтевни, па ћемо о њима накнадно писати за сваку врсту отпада.
Органски отпад је потребно посебно издвајати и што пре користити за добијање компоста, органских ђубрива, гаса, струје, итд. Овај отпад се релативно брзо распада, доводи до појаве смрада и опасних гасова, а привлачи штеточине и патогене организме. Органски отпад не би требало да заврши на депонијама, нити у канализационом систему. Што мање кухињског отпада заврши у рекама, то ће оне бити чистије и здравије. О рециклажи органског отпада и добијању вредних производа већ смо писали у неким од претходних чланака. Лешеви животиња, као и медицински отпад, спаљују се у специјалним постројењима.
ДЕПОНОВАЊЕ ОТПАДА
Отпад који се тренутно не може рециклирати, потребно је да буде компресован и депонован. Депоније би требало да буду прописно изграђене. Тачније, потребно је депонију тако уредити да отпад никако не може да заврши у земљи, води или ваздуху. Радиоактивни отпад, као јако опасан отпад, депоније се најчешће дубоко у океанима.
Швеђани су одличан пример за рециклажу отпада који се тешко рециклира. Наиме, код њих се врши спаљивање отпада у специјализованим објектима. У овим објектима ствара се топлота за грејање и истовремено производи струја.
Преузето са: https://www.prakticnaekologija.rs/2022/07/06/kako-reciklirati-sav-otpad/
