Уметност, тј. способност да се постојање нечега разуме на начин који подстиче размишљање или изазива емоције, управо је оно што човека одваја од остатка живог света. Критичко размишљање испреплетано је са уметничким доживљајем, те једно од другога зависе у потпуности.
Кроз историју, уметност је била привилегија богатих. Управо због тога што је материјал у античким цивилизацијама могла да приушти само виша класа, уметност је одувек била виђена као одлика префињености. Током периода ренесансе, италијански богаташи су регрутовали и спонзорисали најталентованије уметнике, чиме су гарантовали поседовање завршених дела, али и одређивали тематику истих. Овде се, наравно, може поставити питање да ли уметност има вредност ако не настаје као плод маште уметника, већ као резултат наруџбине и потребе за зарађивањем новца зарад егзистенције. Ипак, с обзиром на то да су сликари, вајари и поете овог времена проучавани вековима, хајде да се за потребе ове дискусије сложимо да је уметност била уметност и када је била ретка.
За разлику од ренесансе и античких цивилизација, данас је уметност доступна свакоме. Људи за релативно мале суме новца могу посетити музеје са најлепшим делима, музика нам је само клик далеко, основно ликовно образовање добија сваки ученик (поред тога што већина људи има приступ прибору за цртање), док је креативно писање такође интегрисано у свакодневни живот многих, било кроз вођење личног дневника или све популарније писање фан-фикција на интернету, за које се интересују млађи тинејџери.
Приступачност уметности унапредила је људско постојање, и то не само тиме што га је улепшала. Доказано је да цртање и сликање унапређују моторику, а слушање музике је једна од ретких активности које активирају све делове мозга.
Важно је и напоменути да се, са појавом нових форми, идеја уметности шири. До скоро је уметничко дело могло бити слика, скулптура или евентуално књижевност или позориште (грнчарија, стакларство и сл. били су занати који су се изучавали практичности ради, а филм је релативно скоро прославио век постојања). Сада се појављују нови и интересантни видови уметности, попут стварања дела светлом. У Београду је недавно отворена галерија светла, која се викендом претвара у ноћни клуб.
Донекле је и логично то што су неки људи против оволиког ширења уметности. У нашем времену, око 800 000 књига бива објављено сваке године - и то само у Америци! Многе од ових књига на себи носе натпис “бестселер Њујорк Тајмса”, док је још већи проценат дела објављено самостално. Не може се рећи да су све објављене књиге добре, па чак ни да су сви бестселери добри, али процена квалитета дела је сасвим субјективна и зависи од читаоца.
DeviantArt, платформа која је намењена дељењу уметничких дела аматера данас броји преко 358 милиона слика. Многи од ових уметника раде потпуно бесплатно и из љубави према стварању, иако неки од њихових цртежа делују потпуно професионално урађено, а често и фотореалистично. За разлику од њих, дела тзв. апстрактне уметности, која садрже по неколико једноставних линија, продају се за огромне своте новца (ово није критика на апстрактну уметност, већ на прање новца које је све чешће присутно у уметничким круговима).
Није незамисливо ни да уметник аматер заврши у “професионалним лигама” захваљујући свом таленту и пожртвованости. Овде се готово сам намеће пример уметнице Вирије (Viria), која је годинама објављивала фан-радове на тему познатог дечјег серијала књига о Перси Џексону, сину Посејдона. Када је писац овог серијала, Рик Риордан, у сарадњи са издавачком кућом (коју поседује Дизни) припремао нову едицију књига, преко интернета је контактирао Вирију и финансирао њен можда најзначајнији и најпопуларнији рад - корице и илустрације књига о дечаку полубогу. На основу овога се може закључити да вредност саме уметности не опада због тога што је доступна свима, већ да се појам вредности шири и мења, те више не укључује само новац, већ и таленат, образовање и развој младих.
Мада се данас велики део давања вредности уметничком делу заснива на маркетингу, то је био случај и кроз историју. Филозофи су на јавним местима презентовали своја запажања, ренесансни сликари су одлазили и за помоћ молили више класе, а данас, иако новац у много чему може представљати одскочну даску за успех, уметношћу може да се бави свако.
Креативност и уживање у стварању сада су постали готово универзална људска искуства, како у детињству тако и касније. А, на крају крајева, није ли тако племенито уједињење човечанства вредније од сваке валуте?
Аутор: Љубица Огњеновић
Фотографије: unsplash.com, viria.tumblr.com
