,,А и јутрос слушам пјевају славуји,
На Бикавцу брду, града Вишеграда.”
Вишеград, град на истоку Републике Српске, налази се само на 16 километара од границе са Републиком Србијом. Са Србијом је овај град повезан језером Перућац које протиче кроз њега, реком Дрином и националним парком Тара. Овај град красе повољне географске карактеристике, богата историја и култура. Оно што овај град чини знаменитим су и уметници који су део свог живота провели у овом граду, попут Иве Андрића и Драгише Недовића, и у њега се вечно заљубили. Богата историја по којој је овај град преживео и османлијску и аустроугарску владавину, оставила је трага на овом месту које привлачи пажњу многих посетилаца. Живот овог града вековима надгледа мост на Дрини, задужбина Мехмед -паше Соколовића, о коме је Андрић написао свој познати роман „На Дрини ћуприја”.
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Вишеград је смештен на истоку Републике Српске, уз границу Босне и Херцеговине са Републиком Србијом. У граду према попису из 2013. године је утврђено нешто више од пет хиљада становника, већински српске и бошњачке националности. Град је смештен у котлини реке Дрине и препознатљив је по јаркозеленој боји коју има ова река која протиче дуж обале овог града. Такође, у овом граду се налази и ушће где се река Рзав улива у Дрину. Изнад Вишеграда је чувено брдо Бикавац које се налази на 300 метра надморске висине од центра Вишеграда. На брду се налази и стари град Павловина о коме нису остављени адекватни историјски подаци. Сама површина града Вишеграда износи око 500 метара квадратних. Овај град је повезан магистралним путем М5 на истоку са Ужицем, а на западу са Сарајевом, Требињем и Дубровником, а Ибарском магистралом је повезан са Београдом.
Клима у овом поднебљу је умерено-континентална где је просечна летња температура 19 степени целзијусових, а зимска један степен испод нуле. Просечна годишња температура је девет степени.
МОСТ НА ДРИНИ
Један од симбола овог града, по коме је овај град можда и познат, јесте мост на Дрини. Са своја једанаест једнака лука представља савршено конструисану архитектонску творевину која спаја две обале модрозелене Дрине. Око овог моста исплеле су се разне приче и легенде које је све на неки начин систематизовао наш нобеловац Иво Андрић у свом роману „На Дрини ћуприја”. Иво Андрић је део свога школовања провео у Вишеграду код своје тетке. За то време имао је прилику да слуша разне легенде о овоме граду и мосту и да пролазећи мостом осети историју оних који су пре њега истим мостом корачали. У том школском периоду Андрић је загледан у овај мост схватио симболику ових људских грађевина које спајају људе, обале и идеје, као и трајну намеру човека да мостовима једну обалу повеже са другом како би људи били међу собом повезани.
Овај мост представља савршенство архитектуре које је укротило реку Дрину која „није дала моста на се“. Делује да ова грађевина на неки начин изгледа нестварна, као спуштена са небеса ту на земљу извајана и обликована од анђела. А градили су је неимари тешком муком, преносећи камење и глачајући га, трудећи се да разним бундруцима зауздају неукротиву реку. Само корачање овим мостом је један величанствени доживљај и саветујем да свако ко посети ово место то уради лаганим корацима. Пролажење овим мостом је својеврсно ходочашће свима онима који су свој труд уложили како би саградили ову велелепну грађевину. То није ходочашће само њима, већ и ходочашће Иви Андрићу који је њему посветио читав роман. То је ходочашће и судбинама свих оних људи које је мост вековима пратио. На крају, то је ходочашће самом мосту који леп са својим једнаким луковима прати судбине свих оних који њиме пролазе, испуњавајући своју сврху спајања обала и људи.
Занимљива је и сама историја задужбинара овога моста, Мехмед-паше Соколовића, јаничара и великог везира који је натпис „У ћутању је сигурност”, према роману, прецртао, те је остао само натпис на средини моста – плоча која сведочи о томе ко је њен задужбинар и када је мост подигнут. Застаните на средини испред те мермерне плоче која сведочи о томе ко је задужбинар, каква је људска судбина и колика је цена успеха.
„У ЛИЈЕПОМ СТАРОМ ГРАДУ ВИШЕГРАДУ”
Вредно је спомена да је у Вишеграду једно време провео српски текстописац и музичар Драгиша Недовић. Са својом гитаром из своје сиромашне крагујевачке породице, кренуо је своје животно путовање које га је довело и до града Вишеграда. Инспирисан Босном и овим градом, Драгиша Недовић је написао многе песме попут „Прођох Босном кроз градове”, „Босанске ме пјесме занијеше“, „Из Босне се једна пјесма чује”. Песма из тог периода која је најзначајнија за овај град је „У лијепом старом граду Вишеграду”. Ова песма је љубавна и инспирисана је љубавном причом која се догодила у овом граду. Тиме је овај град инспирисао и обележио живот још једног уметника, који је замало неправедно заборављен.
„ВИШЕГРАДЕ, ГРАДЕ”
Овај град богате историјске културе, често је посећена туристичка дестинација. Они који намеравају да посете овај град могу се информисати на сајту https://visegradturizam.com/ . Пре свега, овај град је атрактиван за посетиоце због моста на Дрини и реке Дрине која краси обале града. Такође, Андрићград је изграђен близу овога града, те и то привлачи туристе.
Вишеград је град велике инспирације за уметнике, како књижевнике, тако и музичаре и сликаре који желе да четкицом опишу град кроз који протиче река Дрина, а чије обале спаја мост небеског изгледа. Верујем да је ова дестинација веома значајна за обожаваоце Иве Андрића који ово путовање схватају попут поклоничког путовања омиљеном писцу. Верујем да многе људе разних националности привлачи да виде мост који је описао нобеловац, брдо Бикавац, Андрићград, ушће реке Рзав. Овај мост привлачи туристе, путописце, као и поклонике разних култура.
Овај град памти различите историјске моменте, а о томе сведочи и сваки камен који је саткан у чувеном мосту. Река Дрина, нетакнута природа и пријатни људи, као и мост небеског изгледа учиниће да ово место остане урезано у срцу свакога ко га буде посетио.
Текст и фото: Александра Секулић
