Марко Васиљевић о својој улози у филму ,,Заспанка за војнике", серијама ,,Убице мога оца" и ,,Тајне винове лозе". Открива нам ко од колега му је пружио највећу подршку на професионалном и приватном плану, и говори и о позоришту за децу које је отворио у родном Врбасу...

Марко Васиљевић, четврта сезона серије ,,Убице мога оца" Фото: Небојша Бабић

Марко Васиљевић је позоришни, телевизијски и филмски глумац. Глуму је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду 2014. године, а потом је завршио и мастер студије. Познајемо га по улогама у филму „Заспанка за војнике“, у серијама „Убице мога оца“ и „Тајне винове лозе“, али и по многобројним позоришним улогама...

Када си у потпуности постао сигуран да је глума твој позив? Можеш ли нам описати процес осмишљавања себе у глуми?

,,Некако откад знам за себе желео сам да будем глумац. Мада сам ја ово занимање мало друкчије замишљао, та жеља се ипак задржала. Колико ћу дуго успети да негујем дете у себи, време ће показати"...

У филму „Заспанка за војнике“ тумачио си своју прву главну улогу. На који начин си се припремао за представљање јунака какав је Стеван Јаковљевић, професор биологије и учесник Првог светског рата?

,,Ова улога је дефинитивно најзначајнији тренутак у мом глумачком деловању до тада. Спремао сам се тако што сам покушавао да нађем сличности између себе и Стевана Јаковљевића, те  да то имплементирам у филм".

Фото: Ирена Цанић
У серији „Убице мога оца“ тумачиш улогу инспектора Горана Драгојевића. Овај јунак поседује изразиту потребу да трага за истином и правдом. Колико сте инспектор Горан и ти слични у том погледу?

,,Веома смо слични. Истином се увек водим, а неправду не подносим".

Приликом ангажмана у серији „Тајне винове лозе“ сцену си делио са великим именима српског глумишта попут Војина Ћетковића, Аните Манчић, Слободе Мићаловић и многим другим... С ким од њих си се током снимања најбоље разумео на професионалном, али и приватном плану?

,,Дефинитивно  је то Слобода. Више пута сам поновио да је привилегија имати такву особу поред себе и у животу и у кадру".

Да ли се осећаш првенствено као позоришни или филмски глумац?

,,Никада нисам правио поделу те врсте".

Која позоришна улога у твојој каријери је највише са тобом била „на ти“?

,,Сакати Били и Стенли Ковалски".

Познато је да си у родном Врбасу отворио школу глуме за децу. Од каквог значаја је овај подухват за тебе?

,,Овакав потез за мене је од великог значаја. Стало ми је до Врбаса и до подизања културе у том граду".

Фото: Небојша Бабић
Колико је захтеван, а колико ти причињава задовољство рад са децом?

,,Причињава ми велико задовољство зато што од деце можемо много тога да научимо".

Кроз отварање школе глуме и улагање у плодно земљиште, дошла је до изражаја твоја склоност ка предузетништву. На какве препреке си наилазио на том путу?

,,Да увек имам више трошкова него сто сам планирао". 🙂 

Шта би поручио младим људима који желе да се остваре као глумци, али и да покрену неки лични посао?

,,Слушајте своју интуицију, то је најпаметније што могу да вам кажем". 

Драгана Клашња

Leave a comment