Двадесетједногодишња Николина Павићевић је свој пут ка објективном и етичком извештавању започела на платформи „Критички“.
Након завршене подгоричке гимназије, Николина упусује Факултет за хуманистичке науке у Копру у Словенији. За медије се определила јер сматра да је новинарство снажно оружје за мењање света, а она настоји да скрене пажњу на кораке које сваки појединац може да предузме како би тај исти свет обојио. Николина је борац за људска права, а била је полазница прве Европске школе људских права. Чланица је ОМС-а - Удружења црногорских студената у иностранству. Личност је која тежи конструктивном утицају на друштво и оплемењивању. Активиста је и залаже се за питања неједнакости и социјалну правду. Њена платформа „Критички“ нуди квалитетне садржаје којима храбра Николина тежи да скрене пажњу на медиокритет и мизогинију, насиље, етикетирање, апатичност, изложеност друштвеним мрежама, социјалним и мејнстрим медијима, преиспитавање вредности, као и на важност знања о медијској писмености.
Када се јавила та заинтересованост за креирање садржаја заснованог на критичком мишљењу и који је био инспиративни окидач да покренеш овакву платформу?
Постепено сам почела да увиђам колико је новинарство озбиљна професија, а неправедно облаћена јер они који је представљавају неустрашиво и храбро се мање чују. А најпознатији су ирелевантни чланци, јако сиромашан вокабулар и теме које нису друштвено корисне.Одрастала сам са жељом да свијет учиним љепшим мјестом, иако сам свјесна да то звучи идеалистички, али и даље јако вјерујем у то. Мислим да то може да уради баш свако од нас јер и ситнице много значе. Схватање неког проблема (нпр. недавно су биле актуелне Телеграм групе и осветничка порнографија) и разговор о истом са колегама на послу може изродити и најмању промјену у нечијем понашању, иако ситуација звучи банално, а простор у ком је смјештена ситуација свакодневан. Тако да, свако од нас може бити дио промјене – наравно, уколико то жели. А релативно недавно сам се одважила да направим Инстаграм профил гдје моју жељу за борбом могу да преточим. Свакако, да не користим Инстаграм, то би се исказало на неки други начин, кроз другу платформу или другачији облик извјештавања.
Роберт Стернберг је критичко мишљење представио као мишљење које помаже у решавању проблема и доношењу одлука. Према твом мишљењу, колико је данашње новинарство окренуто ка решењима и колико одговорно медији приступају решавању друштвених проблема?
Нажалост, мислим да сви знамо одговор. Не само да већина медија не даје решења, већ не користе адекватан вокабулар, не поштују новинарски кодекс, не извјештвају о релевантним и битним темама за друштво. А неки чланци ни не одговарају ни на пет новинарских питања. Један од разлога што испод мојих објава одговарам на пет питања (Kо, Шта, Гдје, Kад, Kако) је зато што су то питања на које сваки текст треба да одговори да би пружио информације и релевантне податке. А други разлог је – када чујемо – ако у глави одговоримо на ових пет питања, помоћи ће нам да критички сагледамо ствари.
У време када се квалитети младих особа, слобода мишљења и жива реч обезвредњују, храбро и одговорно покриваш теме о којима се јавно ћути и које се гурају под тепих. Колико одговорности и ризика носи са собом овакав потез извештавања и приступа осетљивим темама?
Поред ризика од опасности јер се бавим јако осјетљивим темама које често иду у контру онога што чујемо од ,,важнијих“ и ,,моћнијих“ људи, први ризик који ми је пао на памет је по ментално здравље- људи на интернету понекад забораве да буду пристојни једни према другима.
„Критички“ може да се окарактерише као канал, место са фидбеком, где људи са истим проблемима и проживљеним ситуацијама шаљу своје исповести. Која тема је била најзахтевнија и оставила најтеже приче и коментаре?
Насиље на порођају ме је посебно ,,ударило“, с обзиром на то да се о томе није толико причало прије, а много је жена је иступило и подијелило своју причу. То је тема коју ћу спомињати док не видим и најмање резултате. Надам се да се жене осјећају охрабрено да пошаљу приговор уколико нису имале адекватан третман и да ћемо наставити да вршимо притисак јер жена не заслужује да јој режу међицу без питања или информисања да ће до тога доћи, да добија виршлу за доручак и да буде исмијавана уколико пита за помоћ.
У мејнстрим медијима, путем друштвених мрежа видљиви су садржаји који намећу идеале лепоте, здравља и слично. Такође, млади стварају парасоцијалне везе и илузаторске односе са познатим особама иза екрана, тик ток звездама, обожавају тај култ познатих личности, „уживају осећај поверења“ и блискости. Који је твој став о парасоцијалној интеракцији и како скренути пажњу на могуће последице стварања илузаторских односа и попримања погрешног калупа понашања?
Човјек је некада такву врсту везе имао само са Богом. Данас, из године у годину појави се све више и више јавних личности. А како никада није било више јавних личности, никада нису брже нестајале.
Деца су најподложнија манупулативним и пропагандним садржајима. Колико је медијска писменост делотворна у спречавању нежељених ефеката у ери социјалних медија и нових технологија?
На нашим просторима је знање о медијској писмености незадовољавајуће. Људи ни немају много прилика да читају квалитетне новинарске текстове, па није ни чудо што често не виде проблем у начину на који медији извјештавају. А ђеца су сада од најранијих година изложена технологији и свему што она носи, самим тим, требало би да добијају знање из тих области, а тако и о медијској писмености. Kада баратате таквим знањем, лако можете анализирати медијске поруке, а и сами стварати оне квалитетне. Наравно, јасно је зашто је ово важно за критичко размишљање.
Шта је неопходно да би се младима скренула пажња на последице одређених садржаја на интернету и колико друштвене мрежа и мејнстрим медији утичу на њихову безбедност, социјалне вештине и ментално здравље?
Образовање. То не мора бити увијек формално образовање, али свакако би и оно требало да иде у корак са временом, а не да стагнира деценијама.
Истражујеш и присутност мизогиније, нетрпељивост према женама, дискриминацију, секзизам. Шта је неопходно како би се положај жена унапредио и успоставила родна равноправност?
Постоји феномен који се зове ,,стаклени плафон“. Стаклени плафон је термин којим се означава невидљива баријера која онемогућава жене (и друге мањине) да напредују до одређених позиција у послу. Kако нас ове невидљиве баријере спутавају у каријери, тако и у свим сферема живота. За почетак, треба именовати те препреке, па их разбијати, једну по једну. Од родних улога гдје се од жене очекује да је њено да брине о другима и о домаћинству, да не може да се бави природним наукама, да је некако предодређена да све мора да истрпи и да је њен глас небитан – па на даље.
Путем профила „Критички“ настојиш да допреш до што већег броја људи, информишеш их о својим правима и скренеш пажњу да један глас може покренути промене. Према твом мишљењу, колико ова платформа може помоћи у расуђивању, критичком происпитавању и објективном сагледавању свакодневних проблема људског друштва?
Мислим да на то питање могу одговорити само моји пратиоци. Профил, какав ја водим, је онај који ће људи или вољети или ће исказати велику одбојност према истом. Ипак, надам се да заједно правимо неко сигурно уточиште гдје заједно креирамо квалитетан садржај.
Покрила си и једну од најактуелнијих тема – осветничку порнографију на Телеграму и вибер групама и сведок си да закон није спроведен, да институције нису реаговале. Шта је неопходно како би овај проблем постао видљивији и како би се спречила трговина оваквих и сличних садржаја?
Проблем је видљив колико год други хтјели да га заташкавају. Разочаравајуће је што се надлежни не потруде око овог проблема, ко зна колико је хиљада дјевојака било жртве мушкараца у овим групама, а ко зна колико ће тек бити. Осим криминализације осветничке порнографије, важно је да надлежни и сад реагују, јер свакакако доношење новог закона би требало да буде позитиван корак – али ако њихова реакција поново буде неадекватна, то неће значити пуно.
Када би формулисала неки скупни циљ свих тема које одјекују или треба да одјекну на профилу „Критички“, који би то циљ био и које су промене које настојиш да досегнеш?
Визија профила је да подстакне људе да критички размишљају о садржају који им се пласира, умјесто да га само суву упијају. Треба размислити прије него што у нешто повјерујемо, или осудимо или похвалимо. И наравно, све са акцентом на људска права и уклањању мизогиних коријена и препрека.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: Николина Павићевић, приватна архива
