Истраживање мора имати висок ниво научне изврсности, квалитета и иновативности, а пројекат “GRASP” (Graphs in Space: Graph Embeddings for Machine Learning on Complex Data), се бави се проблемима представљања графова, односно мрежа, у „традиционалној“ форми података – табели, са посебним освртом на примену техника вештачке интелигенције.
Графови, односно мреже, су један од најважнијих начина за схватање света који нас окружује. Тачке (чворови) графа могу представљати ентитете (нпр. људе), док везе (гране) између тачака изражавају неки однос или интеракцију (нпр. познанство) између њих. На тај начин се готово свака појава, од нивоа атома до нивоа галаксија, може моделовати у форми графа. С друге стране, једна од кључних операција која је доступна над графовима је њихова трансформација у “традиционалну” форму података – табелу. У табели, ентитети су представљени редовима, док колоне означавају атрибуте који описују ентитете. Ако се вратимо на пример људи, атрибути који их описују могу бити име, презиме, висина, тежина, итд.
Област мапирања графова (eng. graph embedding) бави се начинима да се графови трансформишу у табеларни облик, што је важно јер омогућава примену „традиционалних“ табеларних техника вештачке интелигенције (прецизније, машинског учења) и анализе података за постизање увида до којих би било тешко или немогуће доћи директним посматрањем мрежа. На пример, применом опробаних табеларних техника на графу интеракција корисника Фацебоок-а можемо (1) класификовати кориснике у неке категорије од интереса, (2) индентификовати заједнице, (3) препоручити „пријатеље“ и (4) предвидети да ли ће два корисника интераговати у будућности.
Унапређење техника мапирања графова у овом пројекту омогућиће истраживачима и стручњацима из Србије и света да примењују технике машинског учења и анализе података у областима где то раније није било могуће или није давало задовољавајуће резултате, пре свега у научним истраживањма (нпр. биоинформатика, социологија, економија), али и у технологији и индустрији (нпр. предиктивна анлиза енергетских, телекомуникационих и транспортних мрежа), образовању (нпр. аналитика заснована на подацима из система за електронско учење), и друштву уопште (нпр. подољшане/нове услуге сајтова друштвених мрежа, или чак нове врсте друштвеног умрежавања које раније нису биле могуће).
На пројекту ће се радити две године, предвиђен је буџет од преко 120 хиљада еура, а тим чини мешавина искусних и младих истраживача Природно-математичког факултета у Новом Саду, са акцентом на истраживаче у раној фази каријере. Сви су запослени на Департману за математику и информатику, на Катедри за рачунарске науке и Катедри за информационе технологије и системе. Руководилац пројекта је др Милош Радовановић, а у тиму су још: др Мирјана Ивановић, др Владимир Курбалија, др Милош Савић, Бранкица Братић, Немања Милошевић, Душица Кнежевић и Александар Томчић.
Контакт за више информација: др Милош Радовановић, 064 15 32 067.
