Понедељак, 1. јуна
Линк ка представи се поставља у 14 часова и доступан је 24 сата, до уторка, 2. јуна у 14 часова.
Маја Тодоровић
AНТИГОНА 1918.
по мотивима Софоклове драме Антигона
Аутор текста и драматург: Маја Тодоровић
Редитељ: Mилан Нешковић
Сценограф: Жељко Пишкорић
Костимограф: Биљана Гргур
Играју: Mилица Грујичић, Ненад Пећинар, Tања Пјевац, Бранислав Јерковић, Mилан Ковачевић, Сања Микитишин,
Хор:
Вукашин Ранђеловић, Драган Којић, Joвана Плескоњић, Maрко Савковић, Александра Пејић
Зоран Милутиновић
О Антигони
Mит који је Софокле драматизовао у Антигони припада кругу тебанских легенди и не може се наћи у Хомеровим еповима; можда га је Софокле преузео из неког епа за који ми не знамо.
После Едиповог одласка из Тебе његови синови, близанци Полиник и Етеокле, изабрани су за тебанске владаре. Требало је да Тебом управљају као сувладари који ће се сваке године смењивати. Међутим, Етеокле, који је први ступио на власт, одбио је да брату уступи престо кад је година истекла. Уз помоћ свог таста Адраста, Полиник је сакупио војску и кренуо на Тебу. Опсели су град, али их срећа није послужила. Видевши да његова војска губи битку, а да би спречио даље крвопролиће, Полиник је предложио да питање власти у Теби одлучи двобој измећу њега и Етеокла.
У том двобоју су, међутим, обојица погинула. Њихов ујак Креонт преузео је команду над војском и успео да одбије нападаче. Теба је одбрањена, Креонт је постао нови владар. Он није дозволио да се покопају мртви нападачи – дакле, ни Полиник, Антигонин брат.
Издавањем заповести да Полиник остане несахрањен, Креонт следи атински закон који не дозвољава покоп непријатеља државе, затим оних који скрнаве храмове или краду жртвене дарове из њих. Породица преминулог има, међутим, обавезу према њему: мртви морају да буду сахрањени, макар симболично, како то и Антигона чини, покривањем тела танким слојем земље. Мртви припадају подземном свету и боговима који онде владају, а да би се душа умрлог смирила у свету мртвих, сахрана је неопходна. Душа несахрањеног не може да дође до Хада, царства мртвих, него лута унаоколо као авет.
Отуд је могуће да се гнев такве душе усмери према онима који нису извршили своју обавезу, па забрана сахрањивања има горе последице за онога ко сахрану спречава него за онога коме је ускраћена. Ту обавезу мора да изврши породица преминулог.
Ту почиње Антигона…
(У: Софокле, Антигона, Завод за уџбенике, Београд, 2009)
Премијера: 24. јануара 2019. године, сцена „Пера Добриновић“
Представа траје око 90 минута.
Више о представи: https://www.snp.org.rs/?page_id=20838
