Ове године нас у Новом Саду очекује 13. по реду међународни фестивал прозе. Традиција одржавања фестивала у пролећним данима је прекинута прошле године од стране организатора те ће овогодишњи фестивал трајати у готово истом периоду као и прошлогодишњи, од 24. до 27. септембра.

 

Посети и овај Prosefest

Што се тиче самог концепта фестивала он се није мењао. И даље га краси та драж коју доноси судар генерација, сусрет матураната новосадских гимназија са како домаћим тако и страним савременим писцима и публиком коју углавном чине њихове будуће старије колеге али и професори Новосадског универзитета. Уредник Културног центра Новог Сада Ђорђо Сладоје управо је то истакао на прошлогодишњем отварању фестивала: „Посебан шарм Прозефесту дају гимназијалци, који овде воде занимљиве и инвентивне разговоре са нашим гостима.“

Прошлогодошњи гости фестивала били су Ранко Рисојевић, Боривој Радаковић, Миљенко Јерговић, Радивој Шајтинац, Срђан Срдић и Енес Халиловић а међународна књижевна награда „Милован Видаковић“ која се додељује на овом фестивалу, отишла је у руке Миљенка Јерговића.

Гости овогодишњег просефеста још увек нису познати али оно што је познато јесте да нас и ове године у преподневним часовима очекују гостовања писаца у Новосадским гимназијама. Тамо их као домаћини дочекају матуранти који након јутарњег разговора са писцем у друштву својих другара, проширују своју базу питања и увече на гостујућем терену, пред Новосађанима, воде програм постављајући истом том аутору питања везана за његово књижевно стварање, живот, његове ставове а пошто је све дозвољено неретко се деси да разговор у тако пријатној атмосфери одлута и неком анегдотом или шкакљивим питањем, измами осмехе како учесника тако и публике која у сваком моменту може да се придружи.

Зашто овај фестивал?

Разлог зашто би Просефест требало да убаците у своје септембарске планове јесте првенствено упознавање са савременим писцима и њиховим делима. Сваки од гостију фестивала је квалитетан на свој начин, у неком другом жанру, под утицајем неке друге епохе и од свакога се може чути нешто ново и другачије. Сам чин награде је просто симболичан и то не само зато што се у данашње време веродостојност људи који додељују награду доводи у питање већ јер публика која посећује овај фестивал у истом броју долази на све разговоре који се тих дана воде у Културном центру без постављања питања ко је награђени ове године.

Leave a comment