Данас вам представљамо једну девојку која је сасвим посебна а њена прича инспиришућа. Она је прави пример како оригиналност уз музички инструмент иду руку под руку – представљамо – Жељку Милошевић.
МЕЦЕН: Представи нам себе и Харпоманиу
Жељка: Ја сам Крагујевчанка која живи и ради у Београду, Новом Саду и Сомбору и јако волим то чиме се бавим и што сам стално у покрету. Срећна сам и испуњена.
Укратко, ја сам наставник ускостручних предмета у оквиру смера Дизајн звука у средњој музичкој школи, активно се бавим свирачким послом и едукацијом харфе, водим четири удружења која се баве културом и уметношћу а највише су фокусирана на неформалну едукацију и решавање социјалних проблема код младих.
Харпоманиа је концепт који је настао 2008. године у оквиру удружења „Арт мрежа“ и који се константно развија а проистекао је из велике љубави према харфизму и различитих потреба љубитеља харфе. Поред многоборојних пројеката: од издаваштва, промоција, учешћа на фестивалима, путовања до организовања радионица (а посебно оних намењених особама са инвалидитетом), Харпоманиа данас обухвата и неформалну едукацију за све узрасте као и производњу малих тзв. келтских харфи у Србији.
МЕЦЕН: Како си дошла на идеју да покренеш своју школу?
Жељка: Цела ова прича започета је сасвим неочекивано, када сам отишла у Холандију да купим себи половну харфу, где сам непланирано наишла на две исте харфе по цени једне! Истог момента ми је синула идеја: наменити једну само за едукацију. Права авантура кренула је тада! Првобитно сам осмислила концепт тромесечних курсева и то за све узрасте и склопила сарадњу са једним едукативним центром у Новом Саду у виду коришћења њихових просторија. Затим је уследио маркетинг почев од израде сајта до рекламирања по друштвеним мрежама, израда и дељење флајера, плаката, слање личних дописа итд.
Жељка: Цела ова прича започета је сасвим неочекивано, када сам отишла у Холандију да купим себи половну харфу, где сам непланирано наишла на две исте харфе по цени једне! Истог момента ми је синула идеја: наменити једну само за едукацију. Права авантура кренула је тада! Првобитно сам осмислила концепт тромесечних курсева и то за све узрасте и склопила сарадњу са једним едукативним центром у Новом Саду у виду коришћења њихових просторија. Затим је уследио маркетинг почев од израде сајта до рекламирања по друштвеним мрежама, израда и дељење флајера, плаката, слање личних дописа итд.
У почетку све то није наилазило на неки посебан одзив иако су ови курсеви имали за циљ да понуде нешто потпуно ново и другачије јер су били базирани на неформалној едукацији без неопходног предходног музичког предзнања и подразумевали су свирање различитих музичких жанрова – од класичне до филмске и амбијенталне музике до популарних нумера. Почевши и сама да се све више појављујем са харфом на различитим догађајима почев од венчања, разних прослава до свирања на часовима јоге, у лобијима хотела, ресторанима, вртићима, школама исл. све више људи је почело да се среће са, не тако свакидашњим, звуком харфе и тим необичним аранжманима свима познатих нумера па је свест о харфи почела да расте. Промотивне радионице су такође „уродиле плодом“ и онда када су љубитељи харфе почели да схватају да је свирање исте не само неочекивано једноставно за савладавање већ и да је ужитак и права „терапија“ – одзив је кренуо!
МЕЦЕН: Ко све долази код тебе на часове?
Жељка: Моја прва ученица харфе је била једна девојка која је радила као бебиситерка и њена жеља је била да бебама свира успаванке. Затим се појавила мама троје деце која, између осталог, изводи гонг купке, пожелевши да у те сеансе уврсти и звук харфе. Данас је ту неколико деце узраста од 6 до 14 година која свирају различит репертоар: од школског програма до њихових омиљених популарних нумера, ту је неколико девојака које свирају „за своју душу“ – математичарка, биологичарка, зубна техничарка, наставница ликовног итд. Дакле, особе потпуно различитих профила и интересовања а веома успешни извођачи на овом инструменту.
МЕЦЕН: Ко све долази код тебе на часове?
Жељка: Моја прва ученица харфе је била једна девојка која је радила као бебиситерка и њена жеља је била да бебама свира успаванке. Затим се појавила мама троје деце која, између осталог, изводи гонг купке, пожелевши да у те сеансе уврсти и звук харфе. Данас је ту неколико деце узраста од 6 до 14 година која свирају различит репертоар: од школског програма до њихових омиљених популарних нумера, ту је неколико девојака које свирају „за своју душу“ – математичарка, биологичарка, зубна техничарка, наставница ликовног итд. Дакле, особе потпуно различитих профила и интересовања а веома успешни извођачи на овом инструменту.
МЕЦЕН: И онда је успех кренуо?
Жељка: Морам да напоменем да је кључни моменат развитка целе ове приче уствари почетак производње малих келтских харфи од 22 жице који се догодио у међувремену, што је омогућило да се посао рашири и на Сомбор и Београд док су полазници чак и из других градова а редовно путују како би дошли на часове.
Производњу харфи у Србији сам, такође, започела потуно неочекивано: отац од мог пријатеља, који ради обраду дрвета, уз моју помоћ направио је макету харфе која је требала да буде рођендански поклон/изненађење за девојку тог мог пријатеља. Успоставило се да је та харфа уствари више од макете! Уз неколико експеримената и тестирања и након набавке адекватних делова родиле су се ове келтске харфе које су почеле све чешће да се наручују! Искрена жеља, вера, стрпљење и истрајност су нешто без чега је предузетништво неостварљиво. Констактно улагање и развијање посла је такође кључ успеха и одрживости. Баш ових дана сам објавила почетак групних радионица харфе за децу узраста од 7 до 10 година које по први пут неко спровди у Србији и јако сам поносна на тај подухват. Заправо, израдили смо јос осам мањих харфица које имају 12 жица и осмислила сам програм који је, поред тога што је занимљив, том узрасту је и значајан за развој креативног и логичког размишљања што је директно везано и за развој интелигенције и неговање стваралачких способности.
Жељка: Морам да напоменем да је кључни моменат развитка целе ове приче уствари почетак производње малих келтских харфи од 22 жице који се догодио у међувремену, што је омогућило да се посао рашири и на Сомбор и Београд док су полазници чак и из других градова а редовно путују како би дошли на часове.
Производњу харфи у Србији сам, такође, започела потуно неочекивано: отац од мог пријатеља, који ради обраду дрвета, уз моју помоћ направио је макету харфе која је требала да буде рођендански поклон/изненађење за девојку тог мог пријатеља. Успоставило се да је та харфа уствари више од макете! Уз неколико експеримената и тестирања и након набавке адекватних делова родиле су се ове келтске харфе које су почеле све чешће да се наручују! Искрена жеља, вера, стрпљење и истрајност су нешто без чега је предузетништво неостварљиво. Констактно улагање и развијање посла је такође кључ успеха и одрживости. Баш ових дана сам објавила почетак групних радионица харфе за децу узраста од 7 до 10 година које по први пут неко спровди у Србији и јако сам поносна на тај подухват. Заправо, израдили смо јос осам мањих харфица које имају 12 жица и осмислила сам програм који је, поред тога што је занимљив, том узрасту је и значајан за развој креативног и логичког размишљања што је директно везано и за развој интелигенције и неговање стваралачких способности.
МЕЦЕН: С обзиром на то да пуно радиш, да ли правиш паузе?
Жељка: Поред велике количине посла који је и свакодневан а понекад и веома исцрпљујућ, јако је битно наћи времена за себе и направити баланс. Ја то чиним на разне начине а то су најчешће боравак у природи: планинарење, вожња бицикла или једноставно пикник са драгим људима. Бављење јогом и други тренинзи ми доста значе. Кување, читање или гледање филмова, одлазак у позориште такође су моменти у којима се максимално релаксирам.
Жељка: Поред велике количине посла који је и свакодневан а понекад и веома исцрпљујућ, јако је битно наћи времена за себе и направити баланс. Ја то чиним на разне начине а то су најчешће боравак у природи: планинарење, вожња бицикла или једноставно пикник са драгим људима. Бављење јогом и други тренинзи ми доста значе. Кување, читање или гледање филмова, одлазак у позориште такође су моменти у којима се максимално релаксирам.
