У анкети коју је спровео Центар за креирање политика у периоду од 08.09. до 12.09.2018. године, укупан број попуњених анкета је 583. Циљна група овог истраживања су били студенти Универзитета у Београду. Према обрађеним подацима, резултати су следећи:

Прочитај извештај!

У анкети коју је попунило 583 студенткиња и студената Универзитета у Београду, највише је учествовало особа женског пола и то 74,4% или 434 истипаника, с друге страна особе мушког пола су попуниле 25,6% укупног броја анкета.

Највећи број испитаних студената има 20, 21 и 22 годину. Док је просечан број година испитаних 21,8.

Тип насеља у коме живе студенти који су попунили анкету је у веома великом броју – ГРАД чак 87,5%, док је СЕЛО као своје пребивалиште навело 12,5% студента.

Највећи број испитаника који су учествовали у анкети студира на: Факултету политичких наука 12,7% Факултету безбедности 8,23%, Филолошки факултет 6%, Саобраћајном факултету 3,95%, Филозофски 3,6%, Фармаеутски и Економски факултет по 3,43%…

На питање о штетности пластичних кеса по природу 87,7% студената или њих 511 је рекло да сматрају да пластичне кесе негативно утичу на природу, преосталих 12,3% су се изјаснили да немају став, односно да кесе не утичу негативно на природу.

Питања 5. и 6. су повезана, наиме желили смо да видимо који су разлози, због којих су се студенти определили баш за ове одговоре. Те према томе издвојили смо три најчешћа разлога које су студенти навели, а то су: спора разградња, загађује околину и токсичност.

На питање да ли Вам је неко током студија указао на проблем пластичних кеса, видимо јако лоше податке, наиме од укупног броја испитаника више од половине, тачније 53,2% њих је одговорило са НЕ, док је још 13,6% њих одоговорило да НИЈЕ СИГУРНО. Свега трећина њих је током студирања сазнала током студирања за проблем који употреба пластичних кеса носи са собом. Студенти очито нису довољно упознати са овим проблемом, те сматрамо да иако су рекли да сматрају да су штетне, немају потпуну представу о њиховој штетности, те да је потребно посветити више пажње едукацији студената.

На питање које се односи на учесталост употребе пластичних кеса, студетни су са свега 19,6% рекли да не користе кесе, него да користе цегер или торбу, њих 27,3% је рекло да користи пластичне кесе приликом сваке куповине, док је преко половине студената тачније 53,2% рекло да користи пластичне кесе само кад су им потребне.

На питање шта радите са пластичним кесама ако их користите, најчешћи одговори су: бацам их кориситм их за смеће, користим их за паковање

На питање које је базирано као квиз питање, а тиче се колико је потребно времена за разградњу пластичних кеса, тачно је одговорило 52,1% (тачан одговор је између 400 и 1.000 година).

Информисаност студената о наплати пластичних кеса је веома велика скоро 100%, тачније свега 4 испитаника или 0,7% њих није знало да се пластичне кесе наплаћују.

На питање да ли подржавате наплату пластичних кеса од 2 динара, 32,1% је рекло ДА, док је 38,8% рекло да, али да је требало да буде већа цена. Ово показује да су студенти у великој мери подржали увођење наплате кеса. Занимљиви су и одговори које су студенти дали као своје предлоге и ставове: подржавам, али тиме проблем није решен и даље их има, не треба их уопште продавати, донирајте новац у хумаитарне сврхе, убацити папирне кесе, ставите на касе само цегере да могу да се купе, наплата не диже представу о заштити животне средине, кесе за воће се не наплаћују и слично.

На питање да ли бисте пре купили цегер или наставили са куповином пластичних кеса, чак 71,4% испитаника би купило цегер, док 16,5% њих би наставило са куповином пластичних кеса и даље.

На основу свега изнетог можемо да закључимо да су студенти обавештени о наплати пластичних кеса, као и да у веома великом броју подржавају њихову наплату. Такође они се донекле противе њиховој ццени и сматрају да би требала да буде и већа од 2 динара. Ставови студената су и да се уведеном наплатом није решио проблем пластичних кеса, јер се оне и даље продају, а нису замењене у потпуности неким алтернативним средствима. Оно што радује јесте висок проценат оних који су свесни штетноси пластичних кеса, али проблем је што велики број њих током студија није више информисан о штетности истих.

Извор: Канцеларија за младе града Београда

Leave a comment