Јелена Анжујска – владарка која је започела школовање осталих жена, она чије је житије написано и која је подизала манастире, једна од значајнијих жена српског средњег века.
Порекло
За њено порекло и дан данас се не зна са сигурношћу. Постоји запис у њеном житију да је рода францускога, а то можемо да закључимо и по томе што је напуљски Анжујци називају својим родом. Била је сродница француског краљевског рода.
Владавина
Јелена је владала јужним приморским крајевима, у Зети, а имала је неколико својих дворова. Њена владавина трајала је чак 30 година. Након што је њен син Драгутин свргнуо свога оца Уроша са власти, Јелена је након смрти супруга добила од сина посед да влада.
Занимљиво је то да знамо да се њен двор налазио у Брњацима, у близини Косовке Митровице, али нажалост тамо нема никаквих трагова који би то и доказали, осим оних у житију.
Школа за девојке
Већ у раном 14. веку девојке су почеле да се школују. Јелена је примала сиромашне девојке на свој двор како би их учила везу, ручном раду, кућним пословма. Али, поред овога омогућила им је и да науче да преписују књиге, као и да израђују посуђе. Након школовања, ова племенита жена, удавала их је и давала им мираз, а на место тих удатих жена, долазиле су нове сиромашне девојке. Овај начин девојачког школовања, Јелена је свакакако научила од Запада.
Образовање жена и у каснијим вековима
Управо са овим можемо направити једну паралелу, која се исто тиче важности женског образовања. У 15. веку царица Мара Бранковић, кћер Ђурђа, имала је поседе у Серској области и такође је школовала сиромашне девојке. Разлика је једино у томе што их је она на крају предала манастиру.
Познавала је све књиге
Јелена Анжујска је познавала све књиге и кажу за њу да је увек знала да одговори јер је била начитана. Такође је значајно да се она дописивала са својим духовним оцима, али те трагове немамо сачуване. Њима је слала писма да се исповеда.
Задужбине и донаторска активност
Манастир Градац је њена значајна грађевина и ту видимо једну интересантну слику. Сама спољашност манастира била је саграђена по западном обичају, готика је преовладала, а унутрашност свакако по источном. Те се тако сматра да је она желела да направи мостове заједништа и да се најзад превазиђу те разлике. Близу Бара је обновила Бенедиктинску опатију Ратац, а била је значајна и у донаторској активности – икона Св. Николе поклон Барију, Сопоћанима поклон Часни крст.
Монашки живот
Након владарског живота, постала је добра монахиња, а њене мошти се данас налазе у манастиру Градац.
Сара Матковић
