Шта даље? – питање које је сваки матурант себи бар једном поставио – на сцени у среду, 21. фебруара у Културном центру Новог Сада.
У Шумадијској у Новом Саду, у просторијама КУДа Светозар Марковић, сваког викенда се окупљају глумци који вредно раде на представи, на триковима, на техникама, јавном наступу… То нису глумци какви су теби, драги читатељу, први пали на памет. То су млади глумци, махом средњошколци и студенти, полазници Драмског студија „Шмиранти“.
– Драмски студио „Шмиранти“ ради већ три године и ради како са ученицима и студентима, тако и са млађом децом, а од марта ове године отворићемо једну групу и за одрасле који желе да се опробају на позоришним даскама – започиње причу Сања Поповић, глумица и један од оснивача Шмираната.
Она каже и да циљ ових часова није да од некога направи глумца, мада је чињеница да неки из ових „шмирантских“ ципела ускачу право у глумачке, већ је циљ да полазници раде на себи, да се ослободе, да се освесте, науче много о свесном и несвесном и помере своје границе. Неизбежно је, каже Сања, да се склопе и нова пријатељства, па је то још један сегмент који ову причу чини лепшом.
У том послу Сањи помаже њен супруг Бошко Петров, такође глумац.
– Данас је од велике важности да се код младих, посебно деце у основној и средњој школи, пробуди свест и љубав према позоришној уметности, али и култури уопште. Шта је један народ без културе? Нажалост, сведоци смо да се она сваким даном све више губи, али не смемо то да дозволимо, а одговорност је на свима нама – нама као родитељима, нама као професорима и предавачима, нама као узорима млађој генерацији – прича Бошко.
Да није у питању само реч, већ и дело, Сања и Бошко показали су стварањем низа представа у оквиру пројекта Театар поезије. На овај начин, поезију предвиђену за прва три разреда средње школе, ови уметници припремили су и представили занимљивије и приступачније ученицима и тиме на њу бацили једно сасвим другачије светло од оног под којим се она карактерише као незанимљива.
Шта даље? – на сценске даске право из живота једног матуранта
Четврту представу у коју су укључили своје полазнике, Сања и Бошко приредили су тако да се отвори једно од главних питања која себи постављају средњошколци – Шта даље? Осим поезије, у овој представи публика је у прилици да прати размишљања и поступке четворо матураната који су пред важним, можда и најбитнијим животним одлукама. Игор, Николина и Јелена су са нама поделили детаље ко су заиста ликови које тумаче.
Игор Стојановић (18): Урош је момак који не жели да студира, међутим успева да пронађе оно што га занима. Ипак, он своје жеље ставља са стране јер му је отац већ испланирао будућност. Урош је близак мени по својој шаљивој природи, али сам много радио са Сањом и Бошком на томе да Уроша што боље представим као момка кога образовање не интересује јер смо у том сегменту потпуно различити. Радује ме када видим да се наши вршњаци проналазе у овој представи и да кроз њу схватају на који начин донети одлуку, али што је још битније, да нису сами.
Николина Попржен (16): Сашка је девојка која се двоуми између медицине и глуме. Медицину су јој препоручили родитељи ради боље егзистенције, а глума је оно што она воли и у чему се проналази и кроз целу представу прати је тај унутрашњи сукоб. Ја подржавам Сашку у њеној одлуци – мислим да треба послушати савете других, али и пратити своје срце и ићи за оним што желиш, па и ако не успеш, бар знаш да си покушао.
Јелена Кнежић (17): Ја у представи играм Кристину, девојку која је пресрећна што је добила визу за Америку и што ће коначно моћи да оде из ове земље. Нисам сигурна да ли бих то и сама сутра урадила, али, као што Кристина у представи каже, у земљи у којој се образовање и квалитет не цене, већ се све добија преко везе, па чак и најбаналније ствари, нема места за оне који својим трудом покушавају да пронађу место. Ово није представа само за ученике – у њој се проналазе и родитељи који се заједно са својом децом сусретну са овим питањем, као и професори који понекад своје ученике усмеравају на студије и помажу им у доношењу ових одлука.
Ако си ученик, родитељ, професор или просто заљубљеник у позориште (а ако и ниси, могуће је да ћеш после ове представе управо то постати) дођи у среду, 21. фебруара у 18 сати у Културни центар и погледај како то изгледа када млади играју за младе о питањима која им се свима врзмају по глави.
Сања Ђукић
Фотографија: Марија Ердељи
