Река Тара је најдужа река у Црној Гори, а због прелепе плаве боје своје воде названа је „Сузе Европе“.
Река Тара, „Сузе Европе“
Спуштајући се реком долази се до чувеног моста Ђурђевића. Мост је изграђен уочи Другог светског рата. Пројектовао га је један од највећих грађевинских стручњака Краљевине Југославије, инжењер Мијат Тројановић. У време када је завршен, био је највећи друмски мост од армираног бетона у Европи. Током Другог светског рата, да би осујетио Немце да пређу мост и нападу мештане оближњих села, инжењер који је учествовао у изграњи моста, Лазар Јауковић, наредио је минирање и разношење једног дела моста. Његов потез је разбеснео Италијане који су га пронашли и као казну стрељали на том истом мосту. Данас он представља сећање на инжењереву храброст и оданост своме народу. У његову част је подигнута статуа поред моста, на месту на којем је сахрањен.
Мост Ђурђевића на Тари
– Река ни на једном месту дуж целог свог тока од 146 километара не прелази дубину од два метра, осим у априлу када се топе снегови. Њени брзаци нису несавладиви и зато њоме плове чак и они који имају страх од воде. Најчистија је река у Европи и њена вода може и да се пије, а током целе пловидбе види се камење на дну. Кањон реке Таре је дубок 1333 метра што га чини другим најдубљим кањоном на свету, одмах након кањона реке Колорадо у Америци – прича двадесетседмогодишњи Владимир Дамјановић, рафтинг инструктор и туристички водич.
Владимир док ради
Након две године студирања програмирања у Подгорици, схватио је да се не проналази у томе. Уместо тога, Владимир се вратио у родни Жабљак и оно што је био само летњи посао, постаје посао са пуним радним временом.
– Нисам се само пробудио једног дана и схватио да се школујем за нешто што ми се не допада. Некако ме је призвала природа у којој сам одрастао. Овим се бавим већ седам година и ниједном се нисам покајао због своје одлуке – каже Владимир и додаје да је захваљујући овом послу упознао људе из целог света.
– Највише је било група из Европе, али су нам у посету дошли и Аустралијанци, Американци и Новозеланђани. Волим рад са великим групама јер то увек представља изазов. Предност је и то што сваки дан имам прилику да користим и усавршим енглески језик – закључује Владимир.
Вода је толико чиста да може да се пије
Да је и свет препознао лепоту ове реке која чини део националног парка Дурмитор, говори и податак да је Тара под заштитом УНЕСКО-а, организације Уједињених нација за образовање, науку и културу. Уколико и ти желиш да провериш да ли су приче о њеној лепоти тачне, правац Дурмитор!
Текст и фотографије: Јелена Врцељ
