По предању, браћа Моршићи су 1452. године пронашли икону Госпе на хриди у заливу, што је био знак од Бога да на том месту треба да саграде цркву. Како је у питању била само стена у мору, грађани Пераста су прво сваке године вештачким путем ширили њену површину до величине острва на којем је касније могла бити изграђена црква у Госпину част.

Госпа од Шкрпјела

Једном годишње, на дан проналажења иконе, 22. јула, Пераштани традиционално натоварају барке камењем и плове ка острву где истоварају свој терет. Данас острво има око 3000 квадратних метара и на њој је током 17. века подигнута римокатоличка црква. Многи истакнути италијански уметници су долазили како би изградили или осликали део цркве. Унутрашњост је осликао уметник Трипо Кокоља. У централном делу таванице се налази слика узнесења Богородице. Представљено је и њено крунисање, смрт и посета Светог духа. Потом се ређају сцене из Старог завета, слике приказа Исусовог живота. Испод се ређају сребрне рељефне плочице на којима су приказани бродови бокељских помораца, који су их  пре одласка на море остављали Госпи у нади да ће их она штитити док су на пучини.

Посебан значај има „Сто за помирење“ који се налазио у Помирбеној дворани. Вековима је код Црногораца била заступљена „крвна освета“, конфликт између  два племена, започет убиством члана једне фамилије, а настављен међусобним убијањем једног по једног мушкарца из обе породице. Над столом за помирење су прекидане вишедеценијске свађе, чијих се почетака слабо ко и сећао. На овом светом месту, мирним путем су превазилажене разлике и одрицало се насиља и увреда.

 

Сто за помирење завађених породица

Део цркве је испуњен поклонима Пераштана и других поштовалаца Госпе. У двема малим просторијама се могу видети сабље, порцелански предмети, стари часовници, машине за шивење и слично, све оно што представља живот становника Пераста кроз векове. У соби поред зидове красе дела уметника који су били инспирисани славном историјом и храброшћу грађана Пераста.

Дарови грађана Пераста у музејски део цркве

Госпа од Шкрпјела није сама. Крај ње се на природном острву уздиже црква Светог Ђорђа. Ипак, својом легендом, својим небеско плавим кровом остаје најлепша, остаје невеста Јадрана.

Текст и фото: Јелена Врцељ