Скадарско језеро је највеће језеро на балканском полуострву и једино станиште пеликана на југу Европе. Проглашено је националним парком 1983. године.
Простире се на површини од 370 километара од чега две трећине припада Црној Гори, а остатак Албанији. Дубина му варира у току године у зависности од количине киша, али се углавном креће између пет и осам метара. Осим пеликана постоји још 281 врста птица, 50 врста сисара и 48 врста риба које живе на овом језеру заједно са бројним инсектима, гмизавцима и водоземцима.
Заједно са групом гостију из Француске посетили смо овај прелепи национални парк. Из места Вирпазар у којем се налазио хотел у којем смо одсели, отишли смо на ручак у оближње село Годиње. Послужена је рибља чорба, печена риба, кромпир-салата, домаћи парадајз и краставци. Након обилног оброка, гости су пробали ракије ораховачу и вишњевачу коју производи наш домаћин. Сви су били изненађени квалитетом хране и специфичним укусом домаћег алкохола који им се толико свидео да су купили неколико боца које ће понети пријатељима као поклоне из предивне Црне Горе.
Уследила је вожња бродом по језеру. Дувао је ветар, али није било сувише хладно. Могли смо поближе да видимо острва, кућице у изградњи, локвање и једног пеликана. Капетан је нашао најмирнију увалину у којој су се гости и купали.
Осим бродом, језеро се може обилазити и пешке, бициклом, а љубитељи риболова могу окушати своју срећу, али уколико нешто и улове, морају вратити у воду.
У близини се налази градић Ријека Црнојевића и остаци града Обода у којем је 1494. године отворена прва штампарија у овом делу Европе. Ово су само неке од лепота и историјских споменика који се налазе на Скадарском језеру. Французи су отишли кућама препуни утисака и са обећањем да ће се поново вратити. А ти? Шта чекаш?
Јелена Врцељ
Фото: Јелена Врцељ
