„Да сам ја знао за ово када сам био њихових година“, непрекидно сам понављао ову реченицу у телефонском разговору са својом девојком док сам препричавао дневне активности у Омладинском кампу Богојево.
Када сам био њихових година и рекреативно се бавио кошарком једина „акција“ овог типа била је одлазак на кошаркашки камп који је био прескуп и самим тим немогућ. Десетак година касније, младима је пружена шанса да потпуно бесплатно учествују у активностима које су подржане од стране Министарства омладине и спорта Републике Србије. Да се све не сведе на препричавање активности које су упражњаване, написаћу коју реч о мом виђењу ових седам дана.
Млади из околине Новог Сада (као и из самог града), Панчева, Младеновца скупили су се са истим циљем – да проведу седам дана у кампу, да се друже са вршњацима и да науче покоју вештину која ће им требати у животу. Мени као aнтропологу по једној од дефиниција је да свет учиним безбеднијим за људске разлике. Разлика је било толико да је то било невероватно! Након радног дела, једна група је хтела да игра Пициге у води, друга да игра бадминтон на плажи, трећа да вози педалину по језеру док је четврта група уживала у сунцу и набацивала златан тен.
У кампу смо имали сто за стони тенис и импровизовани терен за одбојку, па ко није имао жељу за воденом акцијом, могао је да остане у кампу и одмерава снаге у ова два спорта. Ко има таленат, показао га је на такмичењу: пимповањем лопте, играјући Капуеру, певањем романтичних или традиционалних песама и све то уз громке подржавајуће аплаузе њихових верних другова и потајних фанова.
Радознали извиђачи преко ноћи су учили како да се оријентишу помоћу небеских тела, а једне ноћи након „Извиђачке заклетве“ упалише најсјајнију логорску ватру скорије виђену у овом делу наше лепе земље. Млада и перспективна плесачица од другог дана креће да води јутарње разгибавање тачно у 7.30, ко ли ће доћи тако рано, питао сам се. Након неколико дана, то је било најнормалније, лагано и пријатно, баш као и свака расхлађена лубеница коју смо појели за ужину. Волонтери су се побринули да посуђе буде чисто и да клопа буде сервирана сваког дана у 7.00, 14.00 и 19.00.
Након тих седам дана, упознали смо много другара и другарица са којима ћемо се тек виђати и дружити на неким озбиљнијим местима и са озбиљнијим поводима. Док не дође време пословних одела, ми ћемо се трудити да се вратимо и следеће године у камп и научимо што више можемо да би нам живот био лакши и лепши. Знање је моћ!
Марко Живановић
Фото: Фејсбук страница Омладински камп Богојево
